Zabrinjavajući trend: U poslednjih 20 godina broj golova iz slobodnjaka u PL opao čak za četiri puta

Siniša Mihajlović, Roberto Karlos, Žuninjo Pernambukano, Dejvid Bekam, Tjeri Anri, Đanfranko Zola… Gde su nestali majstori koji su nas zabavljali golčinama iz slobodnih udaraca prethodnih decenija?

Možda vam se u nekom momentu učinilo da se izrazito smanjio broj golova koji padaju direktno iz slobodnih udaraca. Ako vam učinilo, bili ste potpuno u pravu, a statistika iz Premijer lige povodom ovoga nam to i dokazuje.

Naime, u poslednjih 20 godina, od 2006. naovamo, broj golova iz direktnih slobodnh udaraca u najjačem prvenstvu planete smanjio se sa 40 u sezoni 2006/07 na ispod deset u aktuelnoj takmičarskoj godini.

Ni prošle sezone situacija nije bila bolja, jer je iz slobodnjaka u Premijer ligi palo tačno devet golova, a sada je ona još drastičnija, uz napomenu da je sezona otprilike tek na polovini.

U poslednjim decenijama, od izrazitih izvođača slobodnih udaraca možemo da izdvojimo Džejmsa Vord-Prausa, ali ako bismo morali da se “na prvu” setimo još nekoga – ozbiljno bismo se namučili.

Između početka sezone 2000/01 i kraja kampanje 2009/10, postignut je 321 gol direktno iz slobodnih udaraca, u proseku 32,1 po sezoni. Međutim, u narednoj deceniji, taj broj je pao na 272 (27,2 po sezoni).

Taj pad je još drastičniji od početka sezone 2020/21, sa samo 59 slobodnih udaraca koji su završili u mreži – u proseku svega 14,7 po sezoni.

Koji bi mogli biti razlozi?

Da li je moguće da treneri, sa većim naglaskom na sisteme zasnovane na posedu lopte, sada više vole da njihovi igrači izvode kratke kombinacije posle slobodnih udaraca umesto da šutiraju direktno na gol? Možda.

Zanimljivo je da od početka sezone 2017/18 nije bilo nijedne “kampanje” u kojoj je broj šuteva iz slobodnih udaraca premašio 400, pri čemu je najviša cifra bila 380 u sezoni 2018/19. Pre 2017/18, nikada nije bilo manje od 400 šuteva iz slobodnih udaraca u jednoj sezoni, počevši od 2003/04.

Od 2008/09, došlo je do pada od otprilike 10 odsto.

Pored toga, broj slobodnih udaraca u poslednjoj trećini terena po utakmici takođe je značajno opao u poslednjih 16 godina, jer treneri nalažu svojim izabranicima da što je ređe moguće prave faulove u opasnoj zoni.

Dok je između sezona 2008/09 i 2010/11 bilo u proseku više od šest slobodnih udaraca u poslednjoj trećini po utakmici, taj broj je postepeno opao na nešto iznad četiri po meču u poslednjih nekoliko sezona.

Ipak, uprkos manjem broju šuteva, prosečna udaljenost slobodnih udaraca od gola zapravo se smanjila od 2008/09, za oko 2,5 metra, sa nešto manje od 29m na oko 26,5m.

Možda bi neko pomislio – što bliže golu, to bolja šansa, zar ne? Pa, i ne baš…

Nije da nema kvalitetnih izvođača prekida ili specijalista za slobodne udarce u najjačem ligaškom takmičenju na planeti.

Tu su Kiran Tripije, Bruno Fernandeš i Trent Aleksander-Arnold kao neka od imena koja su više nego sposobna da slobodnjake pretvore u pogotke. Činilo se da je slobodan udarac sa 25 metara, iz vremena dok je Džejms Vord-Praus igrao za Sautempton, bio gotovo kao penal. Ipak, on još uvek nije postigao gol iz slobodnog udarca otkada je potpisao za Vest Hem.

U sezoni 2023/24 je bilo takođe oko 300 pokušaja iz direktnih slobodnih udaraca, s ukupnim XG koeficijentom od samo 16 – mizernih 0,06 po šutu.

Šta bi još mogli da budu razlozi za ovaj stabilni pad golova za kakvim svaki pravi fudbalski ljubitelj čezne?

Definitivno način na koji se sada postavlja živi zid igra ulogu. Ranije nije postojao igrač koji leži na zemlji iza živog zida kao osigurač.

Takođe, prosečna visina fudbalera je prilično porasla u prethodnih deceniju, dve, pa je svakako teže i prebaciti živi zid, a zbog “osigurača” postalo je nemoguće šutnuti “na foru” ispod.

Dalje, kvalitet golmanskih treninga se značajno podigao u prethodnih 20-ak godina, pa im je svakako teže smestiti loptu u mrežu sa 20 ili više metara.

Treba uzeti u obzir i činjenicu da su tereni u Premijer ligi danas na daleko kvalitetnijem nivou nego što je slučaj bio početkom ovog veka. To znači da je verovatnoća da se lopta nezgodno odbije i prevari golmana smanjena na minimum.

Takođe, uigrane akcije iz slobodnih udaraca, koje smo već i pomenuli, sve su češće.

Tako da, kada se sve ovo uzme u obzir, nije toliko teško zaključiti šta su osnovni razlozi za ovaj pad, koji, čini se, teško može da bude suzbijen.