Zašto je Ćabi Alonso trener budućnosti: Nije čudo što ga je Real kaparisao godinu i po dana ranije

Veliki Real iz Madrida staviće sledećeg leta tačku na eru pod Karlom Anćelotijem, a već sada možete da se kladite slobodno ko će ga naslediti. Gotovo je izvesno da će se Ćabi Alonso (41), tvorac možda trenutno najatraktivnijeg fudbalskog tima u Evropi, “vratiti na mesto zločina” gde je pre pet godina napravio prve trenerske korake u omladincima Madriđana.

Verovatno nikada u istoriji Reala nije ovako rano bilo poznato ko će preuzeti trenersku funkciju.

A lako je. Rezultati koje Alonso pravi u debitantskoj ulozi sa Bajerom iz Leverkuzena i pre svega lep fudbal koji “Farmaceuti” igraju pod njegovim vođstvom evo već drugu sezonu uzastopno, ističu ga na čelo svake liste, pre mnogo iskusnijih i dokazanih kolega.

Real se ne plaši da pruži šansu početniku, setite se pet titula prvaka Evrope Zinedina Zidana, s tim da bi Alonso mogao da stigne u Madrid sa još većim pedigreom, možda čak i kao šampion Bundeslige i čovek koji će posle 11 godina skinuti Bajern sa trona nemačkog fiudbala.

Posle 11 kola, Bajer Leverkuzen je dva boda ispred Bajerna, a jedini “kiks” bio je remi sa Bavarcima na Alijanc Areni u septembru (2:2), dok su ostalih deset mečeva dobili poprilično ubedljivo.

Alonso je prošlog oktobra seo ne klupu Bajera umesto Švajcarca Herarda Seonea, tako da je sada tek u prvoj “ful” sezoni kao trener i letos je mogao da bira igrače za svoj sistem u saradnji sa sportskim direktorom Simonom Rolfesom.

Među top novajlijama koje su stigle nalaze se Granit Džaka, Viktor Bonifejs i Jonas Hofman, koji su se odmah idealno uklopili u zamisli Španca u progresivnoj formaciji 3-4-2-1.

Dobro poznat sistem

U svakoj od prethodnih 11 utakmica u Bundesligi ove sezone Alonso je koristio pomenuti sistem. Ispred golmana Hradeckog su trojica centralnih defanzivaca koje “čuvaju” dupli pivoti – iskusni Džaka i Ezekijel Palasios, svetski šampion sa Argentinom.

Novajlija iz Benfike Alehandro Grimaldo šprinta levom, a Džeremi Frimpong desnom stranom terena, pokrivajući bokove, ali i učestvujući poprilično u napadima tima. Hofman i supertalentovani Florijan Virc vuku glavne kreativne konce na pozicijama “desetke” iza ubojitog Nigerijca Bonifejsa.

Ukratko, Alonsov sistem 3-4-2-1 je takav da svaki igrač dobro zna svoju ulogu. Centar terena je natrpan fudbalerima što ostavlja dosta prostora po bokovima igračima da dejstvuju.

Dinamika i presing

Kao što se da primetiti u Bajerovoj poslednojoj pobedi nad Unionom iz Berlina od 4:0, u kojoj je Grimaldo bio jedan od četvorice strelaca – bočni igrači su igrali visoko kada je Alonsov tim napadao, a vraćali se na liniju centra kada bi tim izgubio posed. Vraćali su loptu u svoj posed u proseku za 5-7 sekundi što je u rangu timova koje vode Gvardiola, Klop ili Tuhel.

Kontinuitet u izboru igrača

Možda i nije toliko iznenađujuće što su se novi igrači tako brzo adaptirali na novi sistem jer im je dato dovoljno vremena da igraju bez ikakvog prekida.

Alonso je pravio samo sedam izmena na svojih standardnih XI od početka sezone, što je najmanje u Bundesligi. Bohum i Hajdenhajm su recimo menjali po 15 puta.

Španac je izveo isti tim na osam od 11 utakmice Bajera iz Leverkuzena u Bundesligi ove sezone, a sedmorica su startovali svaku utakmicu i trojica čak devet puta.

Raspodela golova

Uprkos impresivnom startu sezone za Bonifejsa – sedam golova i pet asistencija – Alonso nema na raspolaganju pojedince koji mogu da prevaziđu svoj xG kao što su Hari Kejn iz Bajerna i Seru Žirasi iz Štutgarta.

Umesto “xG nauke” golovi se dele među igračima pa su tako protiv Uniona preve pogotke u sezoni dali Odion Kosunu i Nejtan Telja. Kao što su Grimaldo i Džonatan Tah bili precizni prošle subote, alonsov tim ima čak 11 različitih strelaca ove sezone – što je rekord u svim ligama.

To ne sugeriše da Bajer nema napadački kvalitet. Samo Bajern (33,5) i Štutgart (28,3) – predvođeni Kejnom i Žirasijem – imaju veći xG od Leverkuzena (26,7), dok samo RB Lajpcig (9,5) i Bajern (8,5) imaju veću xG efikasnost od Bajera (7,3).

Granitna odbrana

Uz sve napadačke rekorde, Leverkuzen je impresivan tim kada je u pitanju defanziva. Samo je Bajern primio menja golvoa od njih (devet naspram Bajerovih 10) i Alonsov tim je četiri pouta sačuvao mrežu.

Zbog njihove taktičke dicipline, Bajer još uvek nije primio pogodak iz kontranapada što je neverovatan podatak za tim koji igra toliko napadački. Iako im odbrana počinje od napada, njihovi igrači se retko nalaze u ofsajdu, do sada su “uhvaćeni” samo osam puta u zamku što je rekord Bundeslige.

Sa 105 šuteva prema svom golu Leverkuzen je drugi tim u Bundesligi po broju dozvoljenih udaraca iza Bajerna, a 11 velikih šansi koje su stvorene pred njihovim golom pokazuju da je na obe strane i u dobrani i u napadu tim Ćabija Alonsa – top.

Gospodari dodavanja

Alonsov zemljak Grimaldo deli umeće davanja golova iz slobodnih udaraca, iako trenera pamtitmo kao boljeg distirbutera lopte, što je odlika koju je instalirao u timu iz Leverkuzena.

Prošle sezone, Bajer je u proseku imao 51 odsto poseda – za dva meseca dok ih je vodio Seoane. Taj broj se popeo na 58 ove sezone pod vođstvom Alonsa, što je drugi najbolji prosek, iza Bajerna. Takođe su kompletirali i najviše pasova u ligi 90 odsto što je rekord.

Čak i kada uzmemo u obzir samo pasove u završnoj trećini – gde napadač ima naspram sebe nekoliko defanzivaca, Bajerov pas rejting spadne samo za jedan procenat na 89 odsto!

Titula pa – Madrid!

Sistem igre Ćabija Alonsa ispostavlja se kao zgodan i lagan za implementaciju, a novim igračima ne treba mnogo vremena da se priviknu na njega. Igrački kadar je dovoljno veliki, da kada je primoran da rotira kao u slučaju kada u januaru počne Kup Afrike, igrači kao Patrik Šik, josip Stanišić ili Pjeri Hinkapije mogu da zamene Bonifejsa, Kosunua i Tapsobu.

Dokaz više da Ćabi gleda nekoliko poteza unapred.

Granit Džaka je pod Alonsom najbolji paser u ligi sa 94 odsto kompletiranih dodavanja, Virc, uprkos tome što ima tek 20 godina, smatra se vetaranom sa 31 kreiranom šansom za gol saigračima. Rezultati rada Ćabija Alonsa su fenomenalni i možda je vreme da Španac skine sa ovog kluba prefiks “Neverkuzen”.

Posle toga zna se – pravac u Madrid! Na najužareniju, ali i najlepšu klupu u svetskom fudbalu. Tamo su mu novinari kao igraču nametnuli nadimak “La barba roja” ili crvenobradi, a sada će morati da smisle novi za njegov fudbal – koji prosto opija.