Zoran Stojadinović: Kokeza je imao bolesne ambicije, hteo je da bude predsednik Zvezde

Zoran Stojadinović, jedan od najuspešnijih srpskih fudbalskih menadžera, je od decembra 2012. do decembra 2013. obavljao funkciju sportskog direktora Crvene zvezde.

Na kraju je smenjen i njegov odlazak sa Marakane je bio obeležen sukobom sa nekolicinom igrača. Sada više od 10 godina posle svega, u intervjuu za “Sport klub“, ispričao je da je iza toga stajao Slaviša Kokeza.

“Nameštaljka Kokeze koji je imao bolesne ambicije”

Bivši predsednik FSS je u to vreme bio član uprave Crvene zvezde. Prema rečima Stojadinovića upravo on ga je minirao i podstrekivao određene igrače da budu protiv njega, te na kraju uzrokovao njegovu smenu.

– Svako pametan je mogao da izvede zaključak iz tadašnje moje izjave da ostavljam klub u dobrim rukama, u rukama Slaviše Kokeze. Posle deset godina se vidi gde je Kokeza, a gde sam ja. Naravno da bih se uvek vratio u Crvenu zvezdu, jer to je čast i privilegija. Imao sam nesreću da sam u momentu kada sam došao imao pet struja u klubu. I to više nije tajna, sa jedne strane dobre i poštene ljude kao što su Dragan Džajić i Nebojša Čović, a sa druge Kokezu i da ne nabrajam više koji su vukli na svoju stranu. Moj odlazak iz Crvene zvezde je čista nameštaljka Slaviše Kokeze koji je imao neke svoje bolesne ambicije. U tom momentu je želeo da postane predsednik Zvezde, pa je posle postao predsednik Fudbalskog saveza Srbije, nažalost. Nisam na ovu temu ni pričao ni želeo da pričam, ali to je jedina prava prava istina i pravi odgovor. Pojedini igrači su bili instruisani od Kokeze, to se sve zna, ne treba mnogo biti pametan. Bilo je mnogo teško raditi kada imaš pet struja u klubu. Klub mora da ima domaćina u kući kao što su danas Zvezdan Terzić i Mitar Mrkela.

“Zbog Zvezde sam izgubio mnogo, ali ne žalim”

Kaže da je tada zbog rada u Ljutice Bogdana izgubio mnogo u menadžerskom poslu. Morao je da prestane da se bavi tim poslom i neki igrači koje je zastupao su pronašli druge agente u tom periodu.

– Uticao je i sportski i novčano. Novčano možemo da računamo. Ja sam tada morao da ostavim licencu i samim tim igrače kao što su Sergej i Vanja Milinković-Savić, Adam Marušić… Svi radimo za novac i jasno je koliko sam izgubio u materijalnom smislu samo kod ove trojice fudbalera. Zvezda me je koštala i sportski i novčano debelo. Da li žalim? Ne. Kada sam dobio poziv da dođem u klub bila mi je čast da je neko prepoznao moj minuli rad i poštenje jer u tom momentu je trebalo da takav čovek uđe u Zvezdu. Žalim jedino što sam možda izašao na pogrešna vrata. Ja sam pozajmljivao novac toj deci. Nisu imali za burek. Ali dobro, svako je video neki svoj interes i možda nisu mogli da provitureče čoveku koji ih je instruisao na to.

“Zvezda je bila u goroj situaciji nego Partizan danas”

Uporedio je i sadašnju situaciju u Partizanu, koji je trenutno finansijski i organizaciono u sličnoj situaciji kao što je tada bila Zvezda.

– Mislim da smo mi u tom momentu bili u mnogo goroj poziciji nego što je Partizan danas. Pre svega kada pričamo o novcu. Igrači nisu primali platu po šest meseci. Svaki dan sam bio na treninzima i u svlačionicu. Naši igrači su bukvalno jeli burek. I kada dobijemo donaciju, sećam se da smo pravili spiskove na 25 igrača i svako dobije po 500 ili 1.000 evra, a nemaju stan da plate. Sa sportske strane, kada sam došao bili smo na minus 11 bodova i došli na minus jedan. Derbi je odlučio šampiona, imali smo prečku, primili gol u poslednjem trenutku nesrećno. Da je ostao bod razlike možda bismo nešto mogli da uradimo. Mada, sumnjam, Partizan bi u tom momentu reagovao, ali mislim da sam napravio pravu sportsku priču.

Dotakao se tu i načina zašto je Sa Pintu, trener koga je on doveo, napustio klub.

– Imao sam obećanje od ljudi o kojima sam pričao, uključujući i Kokezu, da će se doveseti igrači i da će se materijalna situacija popraviti. Prvi dan letnjih priprema niko nije doveden, u svlačionicu je ubačeno 12 omladinaca i Sa Pintu čim je video došao je i rekao mi: ‘Zorane, nije bio ovakav dogovor’. I čovek je otišao. Ipak, uzeli smo te sezone titulu sa timom koji sam, objektivno, ja napravio. Nisam doživeo da proslavim titulu jer su me oterali u decembru.

“Znam kako i zašto je Mijatović došao u Partizan”

O dolasku Predraga Mijatovića u Partizan kaže da nije iznenađen.

– Nisam. Imam mnogo informacija zašto i kako i razloge. Tako da me uopšte nije iznenadilo. Mislim da nova uprava može da napravi ozbiljniji klub, što Partizan i zaslužuje, ali trenutno ne mogu da pariraju Zvezdi. Proćiće mnogo godina da se vrate na nivou da mogu da ugroze crveno-bele. Zvezda je otišla baš daleko u svemu. Može Partizan da se približi, ako ništa bar da se vrati gde mu je mesto, da bude veliki klub što i jeste.

Zbog Lalatovića umalo propao Vukićev transfer u Šahtjor

Dotakao se i Stojadinović i po jednog najtežeg transfera koje je realizovao iz Partizana i Zvezde.

– Iz Partizana svakako Zvonimira Vukića. Šahtjor iz Donjecka je nudio pet i po miliona. Bilo je većih transfera iz Humske, Kralj je kao golman otišao za 8 miliona evra, ali izdvojio bih Vukićev odlazak. Zvone nije hteo u Ukrajinu, a bila je teška situacija u zemlji i uopšteno za naše igrače. U Evropu u tom momentu nije moglo da se uđe i niko nije hteo naše igrače, ni Španci, ni Nemci, ni Italijani. Vukić je bio kvalitetan fudbaler. Šahtjor je godinu dana pokušavao da ga dovede, ali nisi mogao Zvoneta da ubediš da ide. Sećam se, Zeka me zove jedan dan i moli me da dođem iz Barselone gde sam tada živeo, i doveden Vukića u kancelariju. Zečević je imao onaj veliki digitron i predstavlja Zvonetu kako on treba da ide zbog njega, a ne zbog Partizana. I koliko gubi para na dnevnom nivou Vukićevim ostankom u Humskoj. Vukić je shvatio koliko je teška situacija i odlučio da pristane. Šahtjor mu je ponudio fenomenalan ugovor i poslali su privatan avion po Zeka, njega i mene. Ali tu nije kraj priči… Pre toga sam u Šahtjor odveo Laneta Jovanovića i Nenada Lalatovića. Kada smo sleteli produžili smo odmah u bolnicu na lekarske preglede. Mi ispred bolnice, a u kafiću sede Lane i Lala. Kako smo izašli prilazi Lalatović i kaže: ‘Zvone, ajde što sam ja morao, ali gde ti dođe u ovu vuko’. A Zeka stoji, gleda i ne veruje. Oni nisu znali koliko nam je vremena bilo potrebno da ga nagovorimo.

“Grujićev otac je radio sve da on ne ode u Liverpul”

Što se tiče transfera Marka Grujića u Liverpul tokom zime 2016. kaže da je igračev otac bio protiv toga.

– Iz Zvezde? Grujić u Liverpul, ali ne zbog Zvezde i Liverpula već zbog oca koji je, hajde da biram reči… U tom trenutku znamo kakva je situacija u Zvezdi, pravimo transfer, znamo da niko ne može da ode u Evropu. Mi imamo Liverpul koji daje 8 miliona. I oca koji krije pasoš od igrača i radi sve moguće da igrač ne ode na “Enfild”. Posle godinu i po dana neigranja u Liverpulu napravio sam mu novi ugovor, duplirana primanja, gde su oni na kraju odlučili da odu iz kluba. I gde je sad? Nema ga nigde. Ne igra u Portu i živi na osnovu tog ugovora koji je dobio u Liverpulu. I danas imam dilemu šta se desilo u tim glavama. I njegovoj i očevoj. Razumeo bih da sam ga odveo u Azerbejdžan, ali u Liverpul, na osnovu koga i u Portu dobijaš pare, a ne igraš… Jedan poznanik mi je rekao: ‘Kad uđeš u veliki klub kao što su Real, Barselona, Mančester junajted, Liverpul… ti si obezbedio sebi narednih deset godina’. I to je velika istina. Igrao ne igrao, obezbedio si se.