Najluđa priča godine: Lokalni pijanac odvaljen od života i u papučama osvojio medalju na trci

Na društvenim mrežama se pojavio snimak o neverovatnoj priči kako je pijani amater došao u papučama na trku i osvojio medalju?!

Scena se odigrala u gradu Garafao do Norte, na jugoistoku savezne države Para (Brazil), a glavni akter je Isak. Lokalni stanovnik je iznenadio sve kada je izašao iz bara i učestvovao u trci od 8 kilometara. Bez treninga, bez patika, ali s mnogo volje i, pre svega, alkohola u krvi.

Priča počinje tako što je Isak “popio koju više” u jednom lokalu blizu trga gde je 27. jula bila organizovana maratonska trka. Izuzetno pijan, izašao je teturajući iz bara, video gužvu i odlučio da se priključi takmičarima. U papučama je krenuo brzo na početku i uspeo da održi ritam tokom cele trke.

Hteo je samo da se otrezni

Bez fizičke pripreme ili odgovarajuće opreme, Isak je uspeo da prođe kroz cilj pre velikog broja takmičara koji su se spremali. Organizatori trke iz teretane “Akademija Mundo Fitnes” odlučili su da mu uruče medalju kao posebnom učesniku. Njihov potez izazvao je smeh, aplauze i iznenađenje među prisutnima.

Snimak tog trenutka brzo se proširio društvenim mrežama.

U intervjuu za lokalni medij, Isak je ispričao da je alkoholičar, ali da želi da promeni život nakon svega što se desilo.

– Pio sam tamo “malo”, svanulo je i otišao sam da prošetam po trgu. Video sam gomilu ljudi i rešio da potrčim, da vidim hoće li mamurluk da me pusti.

Promenilo mu život

Nakon iznenadne popularnosti, njegov profil na društvenim mrežama sada ima više od 40.000 pratilaca. Influenseri, lokalni stanovnici, pa čak i preduzetnici iz tog kraja počeli su da mu pomažu. Doniraju mu patike, odeću i omogućuju mu da trenira pod nadzorom, ohrabrujući ga da ozbiljnije shvati trčanje i život.

– Moj san je da se izvučem iz alkohola, iz zavisnosti, da nađem posao i imam porodicu i prijatelje koji će mi biti podrška – ispričao je Isak, koji je počeo da pije još u adolescenciji.

– Od sada želim da budem bolji. Trčanje mi je pomoglo, to je Božija stvar.

Nije prvi ovakav slučaj u Brazilu

Izgleda da ovakvi slučajevi u Brazilu nisu retkost. Pre Isaka smo u junu imali sličan “podvig” Markoša Fernaneša (43).

On je pretposlednjeg dana juna otišao na tradicionalni Festival vatre u gradu Kašoeira de Minas. Pio je celu noć i zaspao na klupi na trgu. Bio je bez para za povratak u mesto u kome živi. Kada se probudio oko 6 ujutro, shvatio je da upravo tu uskoro počinje polumaraton od 21 km. Bez treninga, odgovarajuće opreme i s mamurlukom, odlučio je da krene zajedno s ostalim takmičarima.

Istrčao je svih 21 km po jakom suncu, u farmerkama, s kaišem, šeširom i čizmama.

– U tom trenutku, samo sam želeo da stignem do cilja. Čizme su bile teške, sunce je pržilo, ali ljudi su navijali i to me je guralo napred. Kada sam stigao, osetio sam da je Bog bio sa mnom. Nisam trčao zbog nagrade, trčao sam da pokažem da sam još živ.

Njega je zadesila porodična tragedija. Izgubio je sina i odao se alkoholu. To je dovelo do finansijskih i emotivnih problema. Ipak, i njemu je ovaj događaj preokrenuo život. Rešio je da se posveti trčanju i želi da učestvuje na trci Sao Silvestre sledeće godine.

– Sada imam razlog da ustanem rano, i to nije samo posao. To je trčanje. To su ljudi koji veruju u mene.