Teška vremena na Zemlji, ratovi na sve strane. Zbog toga su i mnogi sportisti odabrali rat kao način na koji će braniti boje svojih zemalja.
Međutim, ne pod svetlima reflektora, pred navijačima i čirlidersicama, već u blatu rovova.
Ovog četvrtka ne težinu rata podsetio nas je ukrajinski teniser Aleksandar Dolgopolov, koji već duže vreme vozi dron na strani Ukrajine u ratu sa Rusijom.
– Sediš u rovu i nakon nekoliko rundi granata počinješ da uočavaš sled događaja. Jedan minobacač tuče svaka dva minuta, a drugi 40 sekundi nakon njega. Bili smo u rovu 15 sati, bili smo poput zombija i pili energetska pića, a granate su se približavale. Prvo su bile na 30 metara, pa na 20, pa na 15 metara od nas. Mi smo bili metar ispod zemlje – prepričao je Dolgopolov, pa nastavio:
– Osećate ih kako prolaze kroz vaše telo kada padnu na tlo i eksplodiraju. Čujete kada ih lansiraju i znate da imate oko 20 sekundi pre nego eksplodiraju. Za granate od 120 milimetara kažu da, ako sleti manje od osam metara od vas, ako vas geleri i ne pogode može doći do puknuća organa zbog eksplozije. Sedite i ne možete ništa da uradite. Razmišljate mogu li pobeći iz rova i doći do automobila, a to je sigurno najgora odluka koju možete da napravite u toj situaciji.
Nije Dolgopolov jedini sportista koji se našao u ovakvoj situaciji, iz ovog ili onog razloga. Prvo vas podsećamo na neke koji trenutno učestvuju u rusko-ukrajinskom sukobu, a onda podsećamo i na neke ranije slučajeve.
Sergej Stahovski
Ukrajinski teniser Sergej Stahovski još ranije je obećavao da će ući u rat ukoliko on izbije između Rusije i Ukrajine. Odmah kako je sukob počeo, prijavio se kao dobrovoljac, što je potvrdio fotografijom u uniformi:
Čovek koji je svojevremeno šokirao Rodžera Federera na VImbldonu, zatim među prvima branio Novaka Đokovića u Australiji, javio se uživo u program “Good Morning Britain” i tom prilikom je poručio:
– Podrška koju dobijamo je ogromna. Ograničenja i sankcije Rusima u sportskom smislu su velike i deluju, ali one neće zaustaviti Putina. Nikad nisam mogao da pomislim da će doći do ovoga i da ću biti u ratu. Kažnjeni smo jer želimo bolji život i želimo u Evropu.
Kasnije je Stahovski iz nekog razloga sebi dao za pravo da pljuje Viktora Troickog, srpskog bivšeg tenisera rođenog u Rusiji, ali ga je ovaj lako “spustio” na zemlju.
Aleksandar Volkov
Poput mnogih drugih, ni slavni i legendarni bivši košarkaš Aleksandar Volkov (57) nije mirno posmatrao dešavanja u Ukrajini.
Đordi Viljakampa, nekadašnji rival čuvenog Volkova iz 80-ih i 90-ih, objavio je svojevremeno dve fotografije. Jednu iz 2006. godine, na kojoj je s bivšim ukrajinskim košarkašem, a drugu novu, s Aleksandrom Volkovim obučenim u vojničku uniformu i sa puškom u rukama.
– Užas – napisao je tada Viljakampa.
Igor Belenov
Još u aprilu 2024. godine pojavila se još jedna u nizu potresnih vesti sa “istočnog fronta”. Tada se u vojno-strateškom smislu aktivirao još jedan legendarni fudbaler – Igor Belanov, koji je imao 61 godinu kad je odlučio da obuče uniformu.
Nekadašnji dobitnik “Zlatne lopte” je odlučio da brani Ukrajinu, pa je tako isplivala i fotografija iz rata.
Na njoj se nalazi on u punoj opremi, s oružjem u rukama.
Vladan Lukić
Nemoguće je preskočiti priču Vladana Lukića, nekadašnjeg fudbalera i predsednika Crvene zvezde.
Ono što je uradio član čuvene generacije crveno-belih koja je 1991. godine pokorila Evropu i dalje se prepričava. On je bio jedini srpski vrhunski sportista koji je 1999. godine, tokom agresije NATO prekinuo karijeru kako bi se vratio u zemlju.
On je tada, kao dvadesetdevetogodišnjak, iz Francuske gde je na vrhuncu karijere igrao za Mec, otišao u Srbiju kako bi je branio od napada agresora. I odmah se Lukić stavio na raspolaganje, brzo je i raspoređen na položaj.
Mec se borio za titulu s Olimpikom iz Marselja, ali Lukić je jednostavno “presekao” i vratio se u otadžbinu.
– To je bila moja dužnost. Uradio sam nešto što sam osećao da moram da uradim. Danas živimo u vremenu kada patriotizam nema neku vrednost. Za mene je to normalan gest, jednog čoveka koji ima nacionalnu svest i ljubav prema svojoj otadžbini – pričao je svojevremeno Vladan Lukić .
Vladan Lukić se po dolasku u Srbiju odmah stavio na raspolaganje svojoj državi i pristupio vojsci kao dobrovoljac. Odigrao je i dve prijateljske fudbalske utakmice na Dorćolu i Lionu, kako bi podigao moral u narodu, sa kojih je bila upućena poruka da se zaustavi agresija NATO na našu zemlju.
Rastko Cvetković
Cvetković je navodno, kako je u jednom košarkaškom prenosu otkrio novinar Ilija Kovačić, išao da ratuje kao dobrovoljac u jednom od sukoba na Karibima. Kako je tada rekao ovaj sportski komentator, Cvetković se na tako nešto odlučio zbog žene koju je voleo.
Lauri Markanen
Košarkaš Finske i Juta Džeza Lauri Markanen ove godine je odslužio obavezni vojni rok u svojoj zemlji.
Za razliku od brojnih zemalja širom sveta, u Finskoj je vojni rok striktno obavezan za sve. To pokazuje činjenica da i Markanen kao najbolji košarkaš u istoriji te zemlje nije mogao da izbegne zaduženje vojne opreme.
Doduše, njemu su Finci dozvolili da ode i odigra Svetsko prvenstvo na jugoistoku Azije, gde se njegova zemlja nije proslavila, a krajem septembra je objavio da je završio s vojnim rokom.
Srećom, Finci nisu ni u kakvom ratu, pa je on u mirnodopskim uslovima završio sve obaveze.
Hjung-Min Son i izbegao pun dvogodišnji vojni rok u J. Koreji – služio je samo dve nedelje
Južnokorejski fudbaler Hjung-Min Son 2020. godine je s počastima odslužio svoj vojni rok u trajanju od tri nedelje u vojnom kampu u Južnoj Koreji.
Čak je bio proglašen jednim od pet najboljih “redova” u svojoj jedinici.
U Južnoj Koreji svi odrasli muškarci u obavezi da odsluže vojni rok u trajanju od dve godine. Južnokorejska vojska broji 600.000 vojnika, za razliku od Severne Koreje koja ima 1,3 miliona pripadnika.
Son je bio izuzet iz obavezne dvogodišnje vojne službe, koja je mogla da ugrozi njegovu karijeru, zbog zlatne medalje koju je s reprezentacijom Južne Koreje osvojio na Azijskim igrama u Indoneziji 2018.
Zahvaljujući toj medalji mogao je da odsluži vojni rok u samo tronedeljnom trajanju u vojnoj bazi i uz 500 sati društveno korisnog rada.
