Sergej Galicki je ruski Dr Evil: Zašto je Vladimir Ivić dobio otkaz u Krasnodaru iako je bio drugi u Premijer ligi? (VIDEO)

Nekada zaista zvuči kao fraza, ali kao grom iz vedra neba je zazvonila vest da je Vladimir Ivić ovog jutra zvanično otpušten sa mesta trenera Krasnodara i to posle poraza u Kupu od tima iz Federalne nacionalne lige (druge lige).

Himki je izbacio Bikove, što je bio signal upravi da otpusti Srbina.

Doduše, neće ni Ivić toliko loše proći, jer će dobiti nenadano slobodno vreme, a i 1.500.000 evra, prema pisanju ruskih medija, koliko je koštalo njegovo otpuštanje devet i po meseci pre isteka ugovora.

Sergej Galicki – ruski Dr Evil

Ako se sećate čuvene komedije Ostin Pauers, njegov arhineprijatelj je Dr Evil, superbogati oligarh i vlasnik zle međunarodne korporacije, koji se rasipa novcem samo da bi zadovoljio svoje ekscentrične i nadasve sociopatske potrebe.

Upravo tako nekada deluje Krasnodarova kompanijska (čuj mene korporativna) politika. Zašto to kažemo?

Zato što se već određeno vreme spekulisalo o tome da se Sergeju Galickom ne sviđa način na koji je Krasnodar igrao. Da, dobro ste pročitali. Iako je ekipa osvojila jesenju titulu prvi put otkako je osnovana pre deceniju i po.

Doduše, nije to jedina teorija, ali jasno je da je razlog za ovako nešto krajnje ekscentričan. A što je najgore, Iviću se ovo ne dešava prvi put, jer mu se slična stvar dogodila i u Votfordu, a znamo da je vlasnik tog kluba ogroman ekscentrik po imenu Đino Poco, koji trenere menja češće nego sakupljači sekundarnih sirovina donji veš.

Kakvu “logiku” je mogao da ima gazda Krasnodara – tri opcije

1) Krasnodar je izgubio napadački identitet. Argument je veoma čudan: odavno je dokazano da je pričanje o korporativnom identitetu prazna priča. Krasnodar već dugo nije kupovao nove igrače koji bi pomogli u izgradnji ofanzivnog identiteta, a Ivić se bazirao na onome što je ima i sa time je radio veoma dobar posao.

2) Krasnodar prelazi na tri štopera, a to se Galickom ne sviđa. Ali zašto?

Ivić maskira ranjivost tima: uz pomoć Petrova i Olase , Krasnodar opasnije može da prenese loptu, a zahvaljujući Olusegunu po bokovima, bolje kontroliše širinu. Ivić nije parkirao autobus: postoji raznolikost u pozicionim napadima (direktnost, bokovi, kombinacije kroz sredinu), presing. Samo u epizodama mogao se videti nisko postavljen blok. Tako je Krasnodar sazreo u pravog kandidata za titulu. I samo tako je to bilo moguće.

Međutim, tvrde ruski mediji, Galickom se to ne dopada.

3) Loši rezultati u proleće. Ali Krasnodar je igrao bolje od Rubina tokom remija 1:1. Poveo je, mogao je da postigne i drugi gol, ali je pobeda ispuštena zbog greške Sergeja Volkova u nadoknadi vremena. Protiv Rostova u porazu 1:2 nije bilo suspendovanog Spercjana, Kordoba je zaigrao prvi put posle duže pauze zbog suspenzije, Olusegun je bio previše povučen.

Da, jedan bod od šest este malo, ali da nije bilo tog kornera protiv Rubina, Krasnodar bi i dalje bio prvi.

Ono što je ovde sigurno – ako uprava Krasnodara ima ovako kratak fitilj i toliko ne poznaje značenje pojma “strpljenje”, šampionske ambicije će ostati samo pusti san.

4) Krasnodar jesenas nije bio favorit za titulu, bog kratke klupe. Da bi preživeo borbu protiv Zenita, bilo je potrebno pojačanje.

Ali klub nije našao kvalitetnog konkurenta za Džona Kordobu u napadu, ili barem nekoga ko bi mogao da ga zameni u slučaju povrede. Od Botafoga je zimus kupljen krilni igrač Viktor Sa, ali on je bliži odbrambenoj ulozi nego funkciji kreativnog krila. Čak se pričalo i da je Galicki njega doveo stihijski, bez da se prethodno posavetovao sa Ivićem.

Ispostavilo se da Krasnodar nije pojačao napad – izgleda skromnije od Zenita i potpuno preporođenog Dinama koji predvodi Čeh Marcel Lička.

Zahvaljujući dovođenju veziste Kevina Kastanja, sredina je postala raznovrsnija, ali Iviću je i dalje bilo teško. Galicki, međutim, to nije umeo da vidi.

Kao podrška za štopere Alonsa i Tormenu, tu je samo Kajo Pantaleao, bekove Olasu i Petrova je veoma teško zameniti (Volkov je u odbrani katastrofalan cele sezone). Očekuje se odlazak Spertsjana u neku od najboljih pet liga. Dakle, ni na tržištu Ivić nije dobio dovoljnu podršku, a Galicki je tako rano odlučio da se odrekne čoveka koji je uzdigao ovaj projekat na viši nivo.

Spartak – Ivić idealna zamena za Abaskala

A dok se ovo dešava u Krasnodaru, verujemo da sve to pomno posmatra neko budno oko iz Moskve. Ne mislimo na FSB, ne brinite, već na ljude iz uprave Spartaka.

Ukoliko ovog utorka Spartak ne prođe Orenburg u Kupu, trener Giljermo Abaskal moraće da spakuje kofere (jeste da je ovo već tačno šesti put da mu preti otkaz, ali deluje da će biti i poslednji), a kao glavni konkurent da ga zameni figurirao bi upravo bivši as Partizana.

Abaskal je trener koji je poznat kao neko kod koga vlada harmonija u svlačionici, koga igrači vole, koji igrače tera da se obrazuju i čitaju knjige, koji majci plaća avionske karte kako bi ga posetila u Moskvi nekoliko puta godišnje iz Španije, ali koji i pored svih tih dobrih osobina nije imao nikakav rezultat.

A Spartak ima tim koji bi u ovim “embargo” uslovima mogao itekako da se bori za sam vrh.

Još kada se u obzir uzme činjenica da je njegov kapiten Kvinsi Promes neko ko švercuje kokain i u slobodno vreme ponekad ubode nožem rođaka, definitivno je jasno da je Spartaku potrebna čvrsta ruka.

A svi znamo da u modernom fudbalu nema mnogo čvrstijih od Ivićeve.