Organizatori novog klupskog takmičenja Superlige Evrope nastavljaju da radi u tišini i narednih nedelja može biti novosti u vezi sa pokretanjem “zatvorene” lige koja će zameniti Ligu šampiona.
Florentino Perez, predsednik Real Madrida, na nedavnoj skupštini kluba je spomenuo da ne odustaje od ideje, a katalonski “Mundo Deportivo” je saznao više detalja o napretku ovog takmičenja, čiji organizatori ga ne smatraju mrtvim. Naprotiv.
Kako “Mundo” saznaje, kontakti sa klubovima da se uključe u projekat kompanije “A22”, u kojem su Real Madrid i Barselona glavne perjanice, bili su veoma plodni u proteklim mesecima. Razgovaralo se sa više od sto klubova u Evropi koji su se takmičili ili možda žele da to urade, a rezultat svega je da već sada ima oko 60 klubova koji su voljni da odmah učestvuju u projektu.
U tom smislu, mora se imati na umu da format Superlige predviđa prvu ligu od 16 vrhunskih klubova (Liga zvezda) u kojoj bi bili najbolji timovi iz pet velikih evropskih liga (Španija, Engleska, Italija, Nemačka i Francuska) i drugi velikana iz zemalja poput Portugalije i Holandije.
Pored toga, postoji i druga grupa od 16 timova (Zlatna liga) i treća od 32 tima (Plava liga) od kojih bi 20 klubova ispadalo svake godine.
Prohodnost i za manje klubove
Još jedna novina je u pogledu meritokratske prirode klasifikacije klubova u tri grupe. Posle razgovora sa oko 100 klubova sa kontinenta, mnogi su izrazili interesovanje kakav je prohod za šampione vodećih liga, koji istorijski nisu sjajni, a trebalo bi da imaju pristup prvoj grupi. Odnosno, šta ako Lil osvoji francusku Ligu 1, da li onda on može da uđe u “top” grupu jer je to zaradio na terenu. Ili na primer Bajer Leverkuzen, koji je letos osvojio nemačku Bundesligu.
To je nešto što još nije odlučeno kako će se rešavati, ali se analizira i raspravlja u okviru agencije “A22” jer je jasno da postoji osetljivost među klubovima po tom pitanju. U stvari, kada je projekat Superlige predstavljen javnosti prvi put 2021. godine, već je bilo jasno stavljeno do znanja da je to početni predlog koji “nije uklesan u kamenu” već bi mogao da se razvija tokom vremena, kao što se dešava.
Englezi i dalje žele Superligu
Real i Barselona i dan danas održavaju u životu takmičenje koje se pokreće, posebno jer je Sud u Madridu presudio u korist organizatora Superlige u decembru prošle godine. Uz ove sudske garancije, klubovi koji su potpisali prvobitni sporazum ostaju povezani sa Superligom čak i ako su je zvanično napustili zbog pritiska UEFA, pa čak i lokalnih vlasti, kao što se jasno dogodilo u Engleskoj.
U svakom slučaju, ova presuda podržava stvaranje i implementaciju Superlige Evrope uprkos protivljenju UEFA, nacionalnih savez i liga, kao i FIFA.
Organizatori Superlige smatraju da pored Real Madrida i Barselone, i ostali klubovi koji su potpisali prvobitni ugovor (Siti, Junajted, Liverpul, Arsenal, Totenhem, Atletiko, Milan, Juventus…) ostaju posvećeni, sa izuzetkom Intera, koji je dodao aneks u svojoj integraciji: morali su da daju dozvolu kreditori, a oni su to odbili videvši 2021. da engleski klubovi napuštaju takmičenje.
I Nemci “legli” na rudu?
U svakom slučaju, očekuje se da će moćni engleski klubovi biti ponovo za učešće u novom takmičenju, kao i Juventus, imajući u vidu javnu i već poznatu saradnju Andree Anjelija sa kompanijom “A22” zbog koje mu je puklo i kumstvo sa predsednikom UEFA Aleksandrom Čeferinom.
Tu su i drugi moćni klubovi iz Italije, Francuske i Portugalije. Među onima koji su jasno protiv su PSŽ, gde je Al-Кelaifi sada predsednik ECA (Asocijacije evropskih klubova), Mančester siti, prvi Englez koji je napustio projekat pod pritiskom Borisa Džonsona, i minhenski Bajern, iako se veruje da bi Nemci mogli da preispitaju svoj stav ako se naglasi meritokratski pristup Superligi koji je postulat Bundeslige.
Kad kreće i kako će se igrati?
Još jedan detalj o kojem “A22” interno raspravlja i oko kojeg može biti izmena je sistem takmičenja. Sada bi u grupi od 16 vrhunskih klubova bile po dve grupe sa po osam ekipa koje bi se takmičile u ligi svako sa svakim i koji koji bi odigrali po 14 utakmica u toj fazi. Zatim bi po četiri najbolje iz svake grupi igrale jedna protiv druge u četvrtfinalu kao dvomeč, zatim i polufinale (dvomeč) i finale jednog meča.
Šampion bi ukupno trebalo da odigra 19 utakmica, dok u aktuelnom formatu Lige šampiona ima najviše 17 mečeva. Kompanija “A22” analizira i da li se njen model može smanjiti, uzimajući u obzir i zdravlje igrača, koji već imaju prilično zasićen kalendar između svojih klubova i reprezentacija.
Dobar dokaz za to je i činjenica da je Liga nacija, UEFA takmičenje, produžena dvomečem u četvrtfinalu koji ništa suštinski ne znače. U ovom scenariju, “A22” razmatra da li je moguće smanjiti svoju konkurenciju na 17 ili 18 utakmica. Neki mečevi bi se igrali i tokom nedelje i tako sačuvali termini za vikend u prvenstvima.
Rokovi za početak novog takmičenja su isti: ili septembar 2025. ili septembar 2026. godine. Sada je glavna poteškoća artikulisati platformu za direktan prenos utakmica s obzirom da bi to bilo širom sveta i što podrazumeva veliki kapacitet za podršku stotinama miliona navijača koji se istovremeno povezuju preko aplikacije koja se zove “Unifi”. Nema straha od pada prihoda od oglašavanja jer bi ova platforma omogućila oglašavanje globalnih brendova i geolociranje sponzora za svaku zemlju.
Fudbal 
