Prvog leta Željka Obradovića u Partizanu, klub je živeo na euforiji njegovog povratka. Drugog je akcenat bio na povratku u Evroligu, a trećeg na ABA tituli i evroligaškim pobedama. Ovoga leta euforiju je zamenilo iščekivanje (ne Nikole Mirotića) već kako izgleda i dokle može novi Partizan.
U nedelju uveče je osvojen turnir na Siciliji. U prvom “otvorenom” meču, na kome je bilo manje publike nego u ona dva “zatvorena” u Čačku i u “maloj Areni”, ispustio je 14 poena razlike, pa je slavio tek u produžetku, dok je u drugom išao i do 30 koševa prednosti.
Rezultat u ovom periodu nije primaran, jer se pruža prilika svima, dele se minuti, probaju opcije i uloge, uigrava i razigrava tim, ali nije ni zanemarljiv, jer uvek je lepše kada se pobeđuje za samopouzdanje.
Obradović sada ima dosta opcija
Partizan ima dosta opcija i polivalentnih igrača koji mogu da igraju na više pozicija. Od “kombo-bekova” koji uz Karlika mogu i na pleja poput Lundberga, Nilikine i Vašingtona (izostao zbog porođaja supruge), ali i na “trojci” poput Brauna, Vanje, Nakića, Lakića i mladog Bošnjakovića.
Na krilo mogu i Bonga, Pokuševski i Ajzea Majk (leči rupturu mišića), ali u “smol-bolu” i na “četvorku”, kao i Brendan Dejvis u višoj postavi da igra u tandemu sa Tajrikom Džonsom (preventivno odmaran u nedelju zbog bola u mišiću), ali i razdvojeno na “petici”, uz Balšu Koprivicu.
Ovakva kompozicija tima, odgovara i odbrani koja igra sa dosta “preuzimanja”, a koju je Željko “forsirao” prethodnih sezona, mada smo videli i neke novitete.
Jedna od najmlađih ekipa u Evroligi
Zanimljivo je da se više igrača oprobalo u NBA ligi (doduše epizodne uloge), nego u Evroligi, a najmanje u ABA ligi. Ekipa je možda napadački manje potentna nego lane, bez asova poput Pantera ili Zeka Ledeja, iskustva Nanelija i Alekse, a i uz Albu je najmlađa u Evroligi.
Pitanje je samo može li Tajrik Džons da “eksplodira” kao Matijas Lesor, ili neko od bekova kao Dante Egzum? Svaki igrač i ekipa su priča za sebe, specifični, pa su poređenja možda i nepotrebna.
Za dublje analize učinaka pojedinaca i kolektiva je rano. Da ne podsećam na poraze u Čačku i Fuenlabradi, zatim u Opatiji od Cibone, pa kritika na račun Egzuma i Lesora pred start sezone koja je završena ABA titulom, umalo i F4, a posle koje je ostao najveći žal što je upravo osporavani tandem otišao. Zato polako.
Veliko breme na plećima Obradovića
AEK i Pariz su rivali narednog vikenda, pa sledi turnir evroligaškog krema u Atini, zatim i Borac Čačak i gostovanje Sprtaku na startu ABA lige, sve to pre evroligaške premijere u Baskoniji.
Otišao je ceo tim (11 igrača), čime je Željko Obradović prebacio svo breme na svoja pleća. Neće mu biti lako u sezoni koja počinje, a i ostali su se osetno pojačali. Dobio je podršku navijača, novi ugovor i odrešene ruke u pravljenju ekipe.
Jedni su mišljenja da je totalnim remontom priznao svoje greške u prethodnoj selekciji, drugi, pak, da je time preuzeo svu odgovornost na sebe, a treći da posle ove sezone samo može biti “pukovnik ili pokojnik” i da nema između… No, ako neko umeo da se izbori sa pritiskom, a da se ne obazire na tuđe stavove, onda je to najtrofejniji trener Evrope.