Posle meseci čekanja, Evroliga je konačno objavila svoj finansijski plan. Ključna stvar je “seleri kep”, odnosno ograničenje potrošnje na plate igrača.
Ali, ne očekujte klasičan “plafon” kao u NBA ligi. Ovde se radi o složenom sistemu sa različitim nivoima i izuzecima, koji će biti detaljno objašnjeni.
Tokom dvodnevnog sastanka odbora Evrolige, razgovaralo se i o (trenutno nemogućem) povratku utakmica u Izrael, situaciji sa mogućim spajanjem lige sa NBA ligom i drugim temama.
Međutim, ključni aspekt ovog sastanka jeste upravo finansijska budućnosti takmičenja i klubova.
Ove mere, koje će stupiti na snagu u sezoni 2025-26, imaju za cilj da osiguraju finansijsku stabilnost, ravnopravnu konkurenciju i transparentnost. Ali, zašto ovoliko komplikovana pravila?
Zašto je ovo važno?
NBA liga je svet za sebe, a evropska košarka troši mnogo više nego što zarađuje. Da bi opstala, mora da se menja. Pored toga, tu su i pretnje u vidu razvojne Dži lige, NCAA koledž lige, a možda uskoro i klubova sa Bliskog istoka, poput Dubaija i Abu Dabija.
Evroliga mora da obezbedi finansijski stabilno okruženje i spreči superbogate vlasnike da se “razbacuju” novcem i naruše ravnotežu takmičenja.
Šta se menja?
- Finansijska održivost: Cilj je da se spreči prekomerno trošenje i da se klubovi ne dovode u finansijske probleme.
- Takmičarska ravnoteža: Nova pravila treba da smanje razlike između bogatih i siromašnih klubova.
- Transparentnost: Sve finansijske transakcije klubova biće pod lupom.
Kako će to funkcionisati?
Evroliga će uvesti Prosečne Prihode Licenciranih Klubova (PPLK), ili na engleskom ALDCR (Average Licensed Clubs Defined Revenues), koji će obuhvatati prihode od prodaje karata, sponzorstava i drugih izvora. Na osnovu tih prihoda, biće određeni minimalni i maksimalni iznosi za plate igrača.
Ključne cifre i termini:
- ALDCR (PPLK): Prosečni prihodi klubova sa A licencom u protekle tri sezone. Za sezonu 2025-26, ALDCR je postavljen na 19.489.944 evra.
- Bazični nivo plate (BRL/ONN): 40% od ALDCR-a, odnosno 7.795.977 evra, zaokruženo na 8.000.000 evra za sezonu 2025-26. Ovo je iznos koji klubovi mogu da potroše na neto plate igrača, uz određene izuzetke.
- Izuzeci: U BRL se ne računaju:
- Dvojica najplaćenijih igrača (Anchor Players)
- Igrači mlađi od 23 godine (U23 Players)
- Igrači sa dugotrajnim povredama
- Igrači koji su proveli najmanje tri godine u klubu (Extended Tenure Players)
- “Medium Range-Exception” igrači, sa platom do oko 600.000 evra.
- Minimalni nivo plate (LRL/NNN): 30% od ALDCR-a, odnosno 5.846.983 evra za klubove sa A licencom. Za klubove sa vajld-kardom (kao što su Crvena zvezda i Partizan), minimalni nivo je 24% od ALDCR-a (4.677.587 evra), a za klubove iz Evrokupa 21% (4.092.888 evra).
- Visoki nivo plate (HRL/VNN): Stupa na snagu od sezone 2027-28. Detalji će biti naknadno objavljeni.
- Competitive Balance Compensation (CBC): Sistem “poreza na luksuz”. Klubovi koji prekorače BRL ili HRL plaćaće kazne, a prikupljeni novac biće raspodeljen klubovima koji poštuju pravila.
Šta to znači za srpske klubove?
Ova pravila će imati značajan uticaj na sve klubove, uključujući i srpske predstavnike u Evroligi. Cilj je da se stvori ravnopravnije okruženje, gde će uspeh zavisiti od kvaliteta igre, a ne samo od finansijske moći. Crvena zvezda i Partizan kao klubovi koji imaju “wild card” moraju da obrate pažnju na minimalni nivo plate koji je definisan za njih.
Kazne:
- Prekoračenje BRL-a do 10%: Dodatnih 50 centi na svaki evro viška.
- Prekoračenje BRL-a od 10% do 30%: Dodatnih 75 centi na svaki evro viška.
- Prekoračenje BRL-a od 30% do 50%: Dodatni evro na svaki evro viška.
Evroliga ovim potezom želi da osigura dugoročnu stabilnost i atraktivnost takmičenja. Ostaje da se vidi kako će se nova pravila odraziti na budućnost evropske košarke.
