Istorijska odluka: Evroliga uvela “seleri kep” i porez na luksuz kao u NBA, ovo su osnovna pravila

Evroliga je donela istorijsku odluku koja je dugo vremena bila najavljivana po uzoru na NBA. U najjače evropsko klupsko takmičenje po prvi put je uveden “seleri kep”, kao i porez na luksuz.

U svom saopštenju Evroliga je navela 4 ključna razloga zbog kojih je uvden “seleri kep”.

1. Usklađivanje ciljeva akcionara upućivanjem na minimalne i maksimalne nivoe plata u skladu sa kolektivno ostvarenim prihodima klubova kako bi se ojačala komercijalna veza među njima.
2. Promocija održivosti i kompetitivnog balansa ustanovljavanjem obima troškova igrača koji su jednaki za sve timove u takmičenju što je zasnovano na zajedničkim ostvarenim prihodima.
3. Sprečavanje neprikladne prakse praćenjem svakog usklađivanja kluba sa unapred utvrđenim nivoima pre registracije igrača svake sezone.
4. Povećanje transparentnosti među timovima koji učestvuju.

Važno je istaći da će “seleri kep” koegzistirati sa već aktivnim Pravilnikom o finansijskoj stabilnosti i fer-pleju, kao što je sistem zaostalih obaveza ili kontrola ukupne finansijske pozicije klubova.

Kad počinje primena?

“Seleri kep” neće odmah početi da se primenjuje, već će krenuti od nsezone 2027/28. Postojaće transicioni period za jednu celu sezonu (2024/25) kako bi se klubovi prilagodili novim pravilima, istovremeno mere će biti progresivno uvođene tokom naredne 2 sezone, kako bi se “seleri kep” u potpunsti implementirao od seone 2027/28.

Kako će se “seleri kep” Evrolige izračunavati?

Evroliga ističe, suma koju će svbaki klub moći da potroši zavisiće od prosečnog prihoda licenciranih klubova tokom perioda od 2 sezone.

Klupski prihod uključuje tri kategorije: utakmice, reklame i drugo. Ovo poslednje je prilično je nejasno, pa će morati da se sačeka da se vidi koliku fleksibilnost će to pružiti klubovima.

Kako će “seleri kep” funkcionisati u Evroligi?

Evroligin “seleri kep” imaće tri različita nivoa: niski plata, osnovna plata i visoka plata.

Nivo niske plate je najlakši i jednostavno ističe da timovi moraju da potroše minimum 32% od prosečnog prihoda licentiranih klubova. Npr. ako pretpostavimo da tu tokom prethodne dve godine timovi sa A licencom prihodovali 10 miliona, u tom slučaju svaki evroligaš će morati da potroši minimum 3,2 miliona evra (posle odbijanja poreza) na ceo tim.

S druge strane, timovi koji nemaju A licencu će moći da potroše manji procenat.

Nivo osnovne plate

Nivo osnovne plate dozvoljava da se potroši 40% od prosečnog prihoda licenciranog kluba. Ali tu postoje mnogi izuzeci.

Npr. prema gore navedenom primeru sa prihodom od 10 miliona, timovi će moći da potroše 4 miliona (posle odbijanja poreza) na ceo tim, ali ta cifra neće uključivati plate 2 ključna igrača (najplaćeniji u timu), igrača mlađih od 23 godine, duže povređenih igrača (2 i više meseci ne igraju), igrača sa dugogodišnjim stažom u klubu (3 i više sezona u klubu koje ne moraju biti uzastopne, ali samo 25% od ukupne plate će biti isključeno) i izuzetak srednjeg dometa (cela plata jednog igrača po timu zasnovana na minimalnom i maksimalnom procentu nivoa osnovne plate).

Metod izračunavanja ovog poslednjeg je nejasan, Evroliga je kao primer navela hipotetički prosečni prihod od 20 miliona, čime je izuzetak srednjeg dometa stavljen na 600.000 evra.

Nivo visoke plate

Nivo visoke plate je sličan nivou osnovne plate uz 2 ključne razlike. Prvo, omogućava timu da potroši 60% prosečnog prihoda klubova sa A licencom, ali 2 najplaćenija igrača nisu uključeni u listu izuzetaka.

Prema ranije navedenom primeru, timovi će moći (posle poreza) da potroše 6 miliona evra na ceo tim, ali ta cifra neće uključivati plate igrača mlađih od 23 godine, dugo povređenih igrača, igrača sa višegodišnjim stažom i izuzetak srednjeg dometa.

Kao i kod nivoa osnovne plate izuzetak da dugo povređene igrače biće proporcionalan, dok će samo 25% od pune plate igrača sa višegodišnjim stažom biti izuzeto.

Porez na luksuz

Kao i u NBA, i evroligaški timovi koji probiju “seleri kep” plaćaće porez na luksuz. Kazne će biti primenjivane na nivo osnovne i visoke plate. Važno je napomenuti da kad klub probije oba nivoa, platiće kaznu samo za veću sumu.

Novac skupljen od poreza na luksuz biće podeljen među drugim klubovima koji ostanu u postavljenim granicama potrošnje.

S obzirom da ljubitelji košarke, ali i sami košarkaški radnici u Evropi, nisu navikli na “seleri kep” i sve termine, pa će sigurno u početku biti teško sve ukapirati i pohvatati.