Pratite nas preko:
Košarkaši Srbije su osvojili srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu u Manili
Foto: FIBA

Košarka

Prokletstvo Srbije u finalima: Još nas prati argentinska kletva iz Indijanapolisa

Zlato i bronza se osvajaju, a srebro se dobija“, glasi izreka među sportistima. Tako i mnogi mogu da kažu nakon finala Svetskog prvenstva, u kome je Srbija poražena od Nemačke.

Nažalost, ponovo su naši košarkaši ostali sa bronzanim odličjem i nisu uspeli da načine taj završni korak, te se nastavlja čekanje srpske košarke na zlato i posle 21 godine.

Poslednji put je naša selekcija bila prva na nekom velikom takmičenju i osvojila šampionski pehar još davne 2002. godine u Indijanapolisu. Pobedili smo tada Argentinu u onom dramatičnom finalu posle produžetaka.

I sada se već pominju reči “prokletstvo”, “kletva”, “maler” kada govorimo o neuspesima srpskih košarkaša u finalima.

Još posle tog finala su mnogi govorili da je tadašnja Jugoslavija nezasluženo osvojila zlatnu medalju i to uz pomoć sudija koje npr. nisu svirale faul nad Skonokinijem u poslednjoj sekundi, te da nas zbog toga prati “argentinska kletva”.

Čini se sad već da i mnogi od nas počinju da veruju u nju. U prethodnih 14 godina reprezentacija Srbije je čak 5 puta stizala do finala velikih takmičenja i svaki put je doživljavala poraze.

Srbija
Foto:BETA (AP Photo/Michael Conroy)

Pet finala, pet poraza

Najpre smo imali ono “tumaranje” reprezentativne košarke po mraku kada smo maltene nestali sa mape.

Tada je legendarni Duda Ivković ponovo preuzeo mesto selektora i na Eurobasket u Poljskoj 2009. godine odveo podmlađen tim. Nova srpska reprezentacija je iznenadila Evropu i stigla do finala.

Moćna Španija je u tom meču deklasirala tada još neiskusne i nesazrele Teodosića, Mačvana, Veličkovića, Tripkovića, Bjelicu, Kešelja, Perovića, Raduljicu i osvetila im se za poraz u grupi koji su im naneli.

Konačan rezultat bio je 85:63.

Na ulazak u novo finale smo čekali pet godina, sve do Svetskog prvenstva baš u Španiji 2014. godine.

Ponovo je tada srpska selekcija iznenadila ceo svet, jer joj niko pred početak takmičenja nije davao šanse da uopšte uđe u samu završnicu, posebno ne da igra finale protiv SAD.

Debitant selektor Saša Đorđević je imao i tada mnogo problema da sklopi tim usled silnih otkaza, problema sa povredama… Ipak, padali su redom u eliminacionoj fazi Grčka, Brazil i Francuska.

U finalu smo išli na najjači tim na šampionatu, Ameriku punu NBA zvezdama (Irving, Farid, Harden, Stef Kari, Tompson, Kazins, Dejvis…) Nismo imali nikakvih šansi 129:92. Ali javnost je bila zadovoljna samim dolaskom do borbe za zlato.

Repriza finala iz Madrida dogodila se i dve godine kasnije na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru.

Ovog puta smo bili među favoritima i tu ulogu smo opravdali, te zaslužili još jednom da igramo za zlatnu medalju.

Ali na drugoj strani je ponovo bio mnogo jači protivnik, dodatno pojačan Durentom, Batlerom, DeRozanom… I ponovo ubedljiv poraz srpskih košarkaša 96:66.

Sledeće godine je usledio Eurobasket u Turskoj. Iako oslabljeni zbog povreda Teodosića, Raduljice, Nedovića, Kalinića, neigranje Jokića, bili smo u ulozi kandidata za finale do koga smo i stigli i bili favoriti pred utakmicu.

Na drugoj strani su bili Slovenci, koji nikada nisu ni osvojili neku medalju. Ipak, predvođeni Dragićem, Dončićem i Prepeličem su opet bili bolji, mi smo ostali bez snage u drugom, nešto slično kao danas protiv Nemačke.

I novi poraz 93:85 u borbi za zlato na velikim takmičenjima, ukupno četvrti zaredom.

Sve do danas kada se dogodio i peti. Izgubili smo od ekipe koja nikada nije igrala finale Svetskih prvenstava.

Pet finala i pet poraza. Nešto što se nikada nije dogodilo našoj košarci, ako računamo ono vreme kada smo bili SFR Jugoslavija i SR Jugoslavija.

Poseban je kuriozitet i to što su u četiri od tih pet finala igrali Bogdan Bogdanović i Stefan Jović.

Na sve ovo bi trebalo dodati, da u istom ovom periodu je naša reprezentacija izgubila i dva meča za treće mesto. Od Litvanije na Mundobasketu u Turskoj 2010. i od Francuske na Eurobasketu 2015. u Lilu.

Dakle, da se vratimo na onu izreku iz uvoda “Zlato i bronza se osvajaju”, u takvim mečevima naša reprezentacija nije uspela da pobedi već 21 godinu, iako je u poslednjih 14 godina igrala 7 takvih utakmica.

Zato sada već možemo da govorimo o prokletstvu. Ali i ono mora jednom da se sruši, nadamo se već sledeće godine na Olimpijskim igrama u Parizu.

Do tada, kapa dole, sve čestitke i ponos za momke koji su u Manili stigli do srebrne medalje, iako su bili otpisani od svih.

Komentari (0)

Dodaj komentar

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena, obavezna polja su označena (*)

Košarka