Postoji nešto posebno romantično u periodu ranih 2000-ih, te godine su na mejnstrim sceni ostale upamćene po zaraznoj mladalačkoj neozbiljnosti i neobuzdanosti.
Preporod panka bio je na vrhuncu sa albumima “Green Daya” i “Blinka-182”. Bioskopi su, sa druge strane, bili preplavljeni tinejdžerskim filmovima, dok su i otkačene horor parodije predvođene serijalom “Mrak film” bile podjednako popularne.
Što se tiče evropske košarke, tada je romantični ideal Evrope predstavljala Taukeramika, ekipa puna neverovatnih mladih igrača (Luis Skola, Hose Kalderon, Arvidas Macijauskas, Andres Noćioni, Pablo Priđoni…). Igrala je Keramika uzbudljivu košarku zahvaljujući kojoj je stekla brojne navijače i mnogo šire od granica Baskije, a pakleni tim je predvodio perspektivni trener Duško Ivanović.
Prva, istorijska titula
U prvom (2000 – 2005.) od četiri mandata u Baskiji, Ivanović je osvojio istorijsku prvu titulu prvaka Španije (2002.), ali je konačna nagrada i dalje izostajala jer je tim dva puta poražen u finalu Evrolige:
- 2001. od ništa manje romantičnog Kindera (današnji Virtus) za koji je tada igrao mladi Manu Đinobili
- 2005. od Makabija na čelu sa Šarunasom Jasikevičijusom.
Svet se menja, Duško ostaje
Svet se mnogo promenio u poslednjih 20-ak godina. Mnogi, stariji će reći da ljudi, posebno mladi, više ne žive punim plućima kao nekada, pre svega zbog pošasti društvenih mreža koje su iz svakodnevnog života ljudi oduzele značajan deo stvarnog života.
Međutim, 2000-te nisu ostale samo mrtva uspomena u kolektivnom sećanju. Gore pomenuti bendovi i dalje izdaju albume, producenti snimaju nove tinejdžerske i horor filmove, a Taukeramika sa Ivanovićem na klupi ponovo “pali” Evroligu, sada pod imenom Baskonija.
Ivanovićev četvrti mandat na klupi dogodio se potpuno neplanirano. Sezonu je započeo kao šef stručnog štaba u Crvenoj zvezdi, u kojoj je, i pored neuspeha u prethodnoj sezoni, imao naizgled sasvim solidnu poziciju, ponajviše zbog renomea.
Ipak, Zvezda je imala neubedljiv, loš početak sezone (1-3), što je upravi crveno-belih dalo povoda za brzu smenu na klupi, pošto je postalo očigledno da su veze između poslovično rigidnog Ivanovića i novajlija u svlačionicabile pokvarene.
Šta drugo nego pozvati bivšu ljubav?
U prvom mesecu, u evroligaškoj sezoni, ruže ni u Baskoniji nisu cvetale. Žoan Penjaroja je zabeležio samo jednu pobedu u prvih pet kola, pa je otpušten samo nekoliko dana nakon što je ista sudbina zadesila Ivanovića u Zvezdi.
I kako to obično biva nakon iznenadnih raskida, koga ćete prvo pozvati nego bivšu ljubav?
Odluka je možda bila impulsivna i nedovoljno promišljena, ali je Baskonija odlučila da Ivanoviću pruži još jednu, možda poslednju šansu da je povede do vrha.
Nisu svi bili srećni
Daleko od toga da su svi bili oduševljeni ponovnom romansom, štaviše, među igračima Baskonije je počela da se širi panika.
– Iskreno, od priča koje sam čuo o njemu mi se digla kosa na glavi – rekao je Čima Moneke u jednom podkastu, te dodao:
– Posle mesec i po dana rada sa njim, moram da kažem da je Duško zaista sjajan trener – zaključio je, na šta mu je Erik Mekolum uz salve smeha dobacio: “Nisi prošao njegovu pripremu!“.
Novi trener – “Šok terapija”
Kada dođe do promene trenera usred sezone, redovno se koristi kliše “pozitivan šok za ekipu”, ali izgleda da kod Ivanovića to nije samo floskula.
Nakon što je preuzeo tim, Baskonija je u potpunosti preokrenula tmuran tok svoje sezone furioznim učinkom od sedam pobeda u prvih osam utakmica, baš kao i Zvezda prošle sezone.
Igrači su svesni da ne upoznaju samo još jednog novog stručnjaka, već čoveka čije strpljenje bolje ne testirati. Tako je crnogorski trener, na osnovu svoje brutalne reputacije, mogao odmah da počne da implementira svoj sistem sa maksimalno fokusiranim igračima umesto da gubi vreme na “dečije bolesti“.
Rezultat je bio podizanje Baskonije sa dna tabele na mesto dostojno plej-ofa. Trenutno su u zoni novouvedenog plej-ina sa omerom 12-10, ali s obzirom na neverovatno zgusnut plasman ekipa, lako je moguće da dođu do direktnog plasmana u plej-of.
Baskonija se izdvaja u žestokoj konkurenciji po dve međusobno povezane stvari: prva je izuzetno atraktivna igra, a druga je velika količina “suvog” talenta u kadru.
Iako nema zavidnu širinu u rosteru poput Real Madrida, Barselone i još nekih u evroligaškom karavanu, Ivanović na raspolaganju ima dve zvezde koje se odlično dopunjuju – Čimu Monekea i Markusa Hauarda.
Moneke – Nigerijac koji ruši standarde
Za Moneke se može reći da je kasno procvetao. Sada 28-godišnji Nigerijac se dugo probijao do vrha kroz manje renomirane francuske klubove, da bi pre dve godine dobio poziv od Sakramento Kingsa i šansu da se dokaže u NBA.
Nije je iskoristio, pa se u svojim kasnim dvadesetim konačno okušao u Evroligi – prošle godine u Monaku, a od leta u Baskoniji.
Iako je nominalno krilni centar, može da igra mnogo više od toga, a Ivanović mu je dozvolio da konačno svetu pokaže svoj puni potencijal. Čima je zapravo univerzalni košarkaš. Iako je prilično nizak za centarsku opciju (196 cm), trenutno je najbolji skakač u Evroligi (7,4 skoka po utakmici).
Ova informacija postaje još impresivnija kada se uzme u obzir da on takođe provodi dosta vremena na spoljnim pozicijama. U ključnim periodima mečeva, Moneke je taj koji namešta napade i oduševljava navijače nizom sjajnih rešenja.
Čima je sjajan sportista sa još boljim osećajem za igru, a Ivanović ga je oslobodio okova šablonske košarke, za šta mu je on uzvratio veoma produktivnim nastupima koji ga drže na trećem mestu MVP rang-liste.
Najbolji strelac Evrolige?
Hauard je igrač koji mami još glasnije uzdahe publike. Omaleni američki bek (178 cm) brzo se pretvorio u jednog od najubojitijih strelaca koje smo ikada videli na terenima Evrolige.
Iako, kao i Moneke, nije draftovan, 24-godišnji bek je ipak dobio šansu u NBA ligi, ali tokom dve sezone u Denveru, zbog visinskog hendikepa, nije uspeo da dobije pristojnu minutažu.
Nije imao takvih problema na parketima Evrolige. Hauard impresionira elegancijom, brzinom izbačaja i preciznošću. Sam procenat šuta za tri poena (40,9 procenata) nije tako impresivan, štaviše, on je tek četvrti najprecizniji u timu iza Tadasa Sedekerskisa (53,8 odsto), Nikolaosa Rogkavopulosa (53,6 odsto) i Monekea (42,6 odsto). Međutim, “caka” je u tome da Hauard izvodi ogroman broj šuteva sa distance (9,2 po utakmici).
Ipak, sa prosekom od 19,1 poena po utakmici, Hauard je trenutno drugi na rang listi po broju datih poena po utakmici i realno je pitanje vremena kada će postati najbolji u tom segmentu. Majk Džejms je isped njega za samo 0,2 poena, iako na terenu provodi skoro 10 minuta više od Hauarda.
Ostatak tima je solidan – u startnoj postavi se menjaju i Kodi Miler Mekintajer, Vanja Marinković, Sedekerskis, Metju Kostelo i Maik Kocar. U suštini, Ivanović je uradio ono što je uvek radio u Baskoniji, dao je veliku slobodu svojim najtalentovanijim pojedincima i zato se u ovom timu oseća miris romantične Taukeramike. Teško da će ići do kraja, ali Baskoniju je zaista lepo gledati.
