Bivši košarkaš Vladimir Radmanović, koji je karijeru počeo u Crvenoj zvezdi, govorio je na panelu Fondacije Novak Đoković pod nazivom “Formula dugotrajnosti u sportu”.
On i nije bio baš preterano dugotrajan, jer je karijeru završio sa 33 godine, a mogao je da se iz NBA lige komotno vrati u matični klub.
U SAD je branio boje Sijetla, oba tima iz Los Anđelesa, Šarlota, Golden Stejta, Atlante i Čikaga, gde je 2013. završio karijeru.
Zašto se Radmanović nije vratio u Zvezdu?
– Presudan faktor za prestanak bavljenja sportom je to što nisam imao satisfakciju koju profesionalni sportista treba da ima, a to su rezultati. Moja poslednja sezona u Čikagu je bila takva gde sam trenirao devet meseci kao konj, a nisam ušao u igru. I onda sa 33 godine postavljate sebi pitanje: Zašto ja ovo radim? Nemam nikakav razlog da to radim, ni finansijski niti bilo kakva ambicija da se nešto pitam. postao sam samo neka karika u mašineriji i bilo je pitanje trenutka kad ću da donesem tu odluku – rekao je Radmanović.
Otkrio je da je bilo šanse da se opet obuče u crveno-belu opremu u Beogradu.
– Bilo je razmišljanja da se vratim u Evropu, u Zvezdu – klub u kom sam ponikao, ali racio je nadvladao emocije i doneo sam odluku da to ne radim. Sa 33 godine sam odlučio da je to to, neki klinci dolaze i ljudi će imati šta da gledaju. Žal za nama veteranima ne traje dugo. To je dobro. Svi mi u nekom trenutku treba da smo svesni prolaznosti čega se bavimo. Nisu me fascinirali ni kamere ni svetla, volim povučen život i kada sam prestao da igram dobio sam priliku da to i živim.