Šuterska ekipa koja to nije: Niko ne šutira više od Zvezde za 3 poena, a treća je od pozadi po uspešnosti

Košarkaši Crvene zvezde doživeli su novi, 11. poraz u Evroligi ove sezone. Izgubili su od Panatinaikosa u Atini i svoju borbu za plasman u plej-in sveli na nivo nemoguće misije.

Jedan od razloga poraza, možda i najveći, jeste veliki broj promašenih otvorenih šuteva. Jednostavno, igrači u crveno-belim dresovima čak i kad su ostajali sami, posebno van linije 6,75 metara, nisu mogli da pogode. Štaviše, mnogo šuteva je završilo na tabli, pored obruča ili na prvom obruču.

Na kraju i statistika je pokazala koliko su bili loši – samo 4 date trojke iz 25 pokušaja i procenat uspešnosti od mizernih 16%. Nedopustivo za bilo koje takmičenje, a kamo li za nivo Evrolige.

I to nije prvi put ove sezone da se dešava. A ono što je posebno iritantno i neshvatljivo za navijače, a teško za razumevanje i stručne javnosti, jeste što je Zvezdin tim selektiran kao šuterska ekipa.

Prošlog leta kada su dovođenja pojačanja i igrači koji su ostali bilo je jasno da je to ekipa sa ogromnim šuterskim potencijalom. Čak i sa odlaskom Šabaza Nejpira, i dalje su crveno-beli ekipa koja bi trebalo da ima daleko, daleko bolje procente šuta.

Nedović, Teodosić, Gedraitis, Hanga i Jago su igrači koji bi trebalo da pogađaju trojke u visokom procentu. Takođe i visoki igrači poput Tobija, Davidovca i Bolomboja su takav profil da bi trebalo da pogode iz otvorenih pozicija.

Zvezda najviše šutira za 3, ali promašuje previše

Jasno je zašto onda i bivši trener Ivanović i sadašnji Sferopulos na neki način baziraju igru na tom konceptu. Uostalom Crvena zvezda je tim sa najviše šuteva za tri poena u Evroligi, i ukupno i u proseku.

Prema zvaničnoj statistici su u prvoj polovini sezone, igrači Crvene zvezde šutnuli za 3 ukupno 507 puta, a u proseku 29,8 puta po utakmici. Druga na toj listi je Baskonija koja je do sada šutnula 496 trojki, odnosno 29,2 po utakmici.

Međutim, Baskonije je 11. po procentu ubačenih trojki sa 35,7%, dok je Zvezda treća od pozadi, tačnije 16. sa 33,7%. Gori od tima sa Malog Kalemegdana su samo Valensija sa 33% i Efes sa 32,3%. Ali primera radi Valensija šutira najmanje za 3 poena po meču (20,9).

Jedino gde su crveno-beli u gornjem delu tabele u ovim statističkim parametrima jeste prosečan broj pogođenih trojki po meču. Tu su na petom mestu sa 10,1 pogođenom trojkom. Ali s obzirom koliko puta prosečno pokušavaju po meču to nije zadovoljavajući procenat uspešnosti.

Uostalom, u previše mečeva ekipa, kojoj bi šut za tri poena trebalo da bude najjače oružje, nije mogla da “pogodi okean”, žargonski da se izrazimo.

Na 8 utakmica je postignut jednocifren broj trojki i to sa očajnim procentom kao u četvrtak protiv Panatinaikosa. Tako je protiv Barselone bilo 9/35, protiv Reala 5/24, protiv Žalgirisa 6/23, protiv Valensije 7/26, Virtusa 8/33 i Bajerna 7/29.

Jedini mečevi kada je šut za tri bio kako se očekuje su bili protiv Asvela, Olimpijakosa, Fenerbahčea, Makabija i Albe. A samo je od Olimpijakosa upisan poraz.

Šuteri koji ne pogađaju

Što se tiče individualnih procenata, Teodosić je sa uspešnošću od 35,6% po meču (36/101). Odnosno u proseku po meču pokuša 5,9 trojki, a pogodi 2,1 najbolji.

Nedović je ubacio 25 trojki iz 68 pokušaja što je prosečan nivo uspešnosti od 36,8 odsto. Međutim, kada se pogleda njegova uspešnost po utakmici on postiže tek 1,6 trojki prosečno.

Gedraitis, kome bi šut za tri poena trebalo da bude najjače oružje šutirao je ukupno do sada 26/73, procentualno 35,6. Ali po utakmici je to 1,5 pogođenih trojki iz 4,2 pokušaja.

Dakle, jasno je da ovi procenti šuta za tri moraju pod hitno da se poprave i da budu na daleko višem nivou u nastavku sezone. Pojedinci poput Nedovića i Teodosića moraće da da sami iskreiraju sebi šuteve i da pogode iz tih situacija.

Ali i iz uigranih akcija, kojih nije da nema i da nisu viđene, mora se povećati procenat uspešnosti. Pogotovo što Zvezda, uprkos odličnim igrama Bolomboja i Mitrovića, nema prednost u reketu, u odnosu na većinu evroligaških ekipa. Nije čak ni u egalu.