Teodosić otvorio dušu: Hteli su da me se otarase i tako je sve počelo – pred derbi ne spavam danima!

Proslavljeni reprezentativac Srbije i aktuelni košarkaš Crvene zvezde Miloš Teodosić gostovao je u podkastu “X&O’s Chat” kod Edina Avdića. Njegovo gostovanje posebno je interesantno, jer se poprilično retko pojavljivao u javnosti i pred medijima.

Tom prilikom govorio je Teodosić o mnogim stvarima iz svoje bogate karijere i otkrio malo poznate detalje, kako iz Evrolige, tako i iz NBA iskustva. Krenuli su od njegovog boravka u Olimpijakosu.

– Mene je Geršon doveo, a onda je stigao Janulis Janakis koji je imao neki svoj sistem. I ja sam igrao prilično mnogo za nekog 20-godišnjaka. Nismo nikako mogli da se uklopimo nikako i hteli su da me pošalju na pozajmicu… Došlo je to Evropsko prvenstvo i Slovenija gde ostanem jednom sam, drugi put sam, a bilo je priče da su hteli da me se reše i posle te utakmice se sve promenilo. Vratio sam se u Olimpijakos sa mnogo većim pravima, znao sam da neću biti zamenjen na prvu grešku i lakše je tako da igraš na velikom nivou – rekao je Teodosić.

Treneri vole da kontrolišu svaki napad, kako Teodosić nosi te stvari?

– Vrlo retko sam išao mimo trenerove odluke. Ili ako uradim to, odem kod njega i kažem mu šta sam mislio i šta sam želeo. Imao sam situacije kod Dude, jer on uvek kaže prva dva napada. I ja dolazim posle kod Kazlauskasa i pitam ga nešto, ali on se zbunio i nije navikao na to. Ja to i dan danas pitam trenera šta želi i ako mi ne kaže ja sam pozovem. Što sam stariji više verujem trenerima, jer on sa strane vidi bolje nego ja kada sam unutra. Mogu ja nekad da prepoznam, ali on je taj koji vidi bolje i mnogo puta u karijeri se desilo da je trener u pravu, a ja mislio kontra od toga – ispričao je Teodosić.

“Kad pričam o Dudi, ja stojim mirno”

Naravno, dotakli su se i Dude Ivkovića koji je imao veliko poverenje u njega…

– Ne znam ni ja zašto, pitam se često što se to dogodilo. Njemu sam zahvalan do neba, nemam reči da to opišem. On je meni dao odrešene ruke sa 22 godine da budem prvi plej reprezentacije i dosta toga da se vrti oko mene i od tog trenutka moja karijera je krenula uzlaznom putanjom. Ne postoji dan i kada se skupi ekipa Marković, Tepić, Krstić… Ne može da se ne spomene Duda, ispriča anegdota njegovim rečnikom i to je neko ko je nas ne samo trenirao već i vaspitao. On nije bio samo trener. Brinuo je o svakom pojedincu, šta se dešava i u reprezentaciji, klubu i evo ja nisam znao, zvao je gazdu Olimpijakosa zbog mene. To je i drugim igračima radio.

– Duda je strašan autoritet i dan danas kada pričam o Dudi, ja stojim mirno i sa strašnim poštovanjem. Stvarno je bio takav prema svima nama, njegove pripreme su dva i po meseca i spremao nas je i za klub i za reprezentaciju. Neće on nama da tempira formu za turnir već treniramo jako jer on želi da u sezonu uđemo spremni. Svi su to prepoznali i ma koliko pripreme bile teške, bilo nam je lepo i drago da svi budemo zajedno.

“Ne mogu da spavam danima pred derbi”

Kako izgleda derbi Panatinaikos protiv Olimpijakosa?

– Bilo je strašno zanimljivih derbija, počnu u 20:45 i završe se u tri… To je atmosfera vrlo slična Zvezdi i Partizanu, a Grci su… Više pričaju i deru se i generalno onako, ne samo na utakmici pa je atmosfera derbija veoma slična. Nema velike razlike, ali posle toga odem u Moskvu i tamo mi je čak prijalo da četiri godine nema pritiska da se pobedi Panatinaikos. Ja i sada imam to, da ne mogu da spavam pred derbi. Ima igrača koji mogu da spavaju normalno, ali izvrtiš utakmicu 6.000 puta u glavi. Koliko god ja neću da to neko vidi, ja sam takav i meni to pomaže da se skoncentrišem. Gubim fokus kada se ne ponašam tako, iako mi stvara pritisak ja se skoncentrišem.

Šut protiv Španije je neko ko uvek priča, a šta se desilo na CSKA – Olimpijakos… Kako je to Olimpijakos dobio?

– Ta je utakmica promenila naše karijere. Da smo tada osvojili i u Londonu bismo imali mnogo više samopouzdanja jer smo godinu dana kasnije imali manje samopouzdanja jer smo opet igrali protiv Olimpijakosa. Pa iako se ekipa promenila to se osetilo. Bili smo dominantni i izgubili možda pet utakmica u celoj sezoni u svim takmičenjima. Došli smo na utakmicu gde imamo 17,19 razlike na desetak minuta pre kraja. Sedimo na klupi Krstić, Kirilenko, Kaun i ja. Nismo znali što ne igramo, ali nas je trener odmarao za finale VTB lige protiv Himkija. Kakvo finale? Ali toliko smo bili dominantni da smo mogli da odmaramo najbolje igrače. I onda Olimpijakos ubaci neke trojke.

Duda Ivković je tada napravio kobnu grešku.

– Duda je imao to i ranije, kao protiv Španije kada je dao šansu svima i rekao je ko zna da li ćete opet imati šansu da igrate finale i dao šansu svima. To je uradio i ovde. Njemu su i Printezis i Spanulis sedeli na klupi i pustio Kešelja koji je malo igrao i Mancarisa i Slukasa i Papanikolaua koji su imali manje minuta i nisu bili nosioci i počeli su da ubacuju, a nama se obruč smanjio… Mi smo cele godine Kirilenka, koji je strašan igrač i dvaput šutne a ima indeks 30… On je čuvao Printezisa, a ne govorim to jer smo izgubili i sistem F4 je nezahvalan i nepravičan nekako, hajde da igramo seriju od 5 ili 7 utakmica pa ko je bolji neka pobedi i ovako igraš celu sezonu i dođe ti jedna utakmica i…

Kako objašnjavaš Berlin i finale sa Fenerbahčeom?

– Otvorili smo utakmicu sjajno i imali 20 razlike na poluvremenu, ali, imali smo četiri poraza na F4 i posle tih 20 razlike ne znam ni ko je dao koš. Fener je imao sjajnu ekipu, a mala je razlika tu sad ko je bio bolji. Pola koša, dva razlike, pitao sam se da li je moguće da ću opet da izgubim. Hrijapa je dao što je dao i osvojili smo. Zato i nisam hteo da idem u NBA ranije, hteo sam da osvojim Evroligu i kada smo je osvojili pao mi je teret sa leđa. Uživao sam u toj pobedi. Jer ranije nisam mogao noćima da spavam nakon tih poraza. Mi smo stvarno gubili utakmice u poslednjim sekundama. Stvarno su neke neverovatne stvari.

Na kraju i o NBA ligi

I ranije je Miloš Teodosić hteo u NBA da ode, ali…

– Hteo sam da probam, mogao sam, imao sam želju… Ja sa mojim agentom malo pričam i to je bio prvi put da sam mu nešto tražio. Rekao sam mu da hoću da odem u NBA i on se iznenadio. A stvarno sam hteo da odem i probam da vidim da li ja to mogu da igram. Da li mogu da se takmičim sa tim igračima? Nisam pogrešio… Trebalo je ranije da odem, a opet da sam osvojio Evroligu ranije i otišao bih. Ja odem u Olimpijakos i potpišem ugovor na pet godina pa odem u CSKA i tamo potpišem na tri… Nisam ni imao nešto konkretno i ljudi su znali da neću da idem dok ne osvojim Evroligu – ispričao je Miloš Teodosić.