Da li je Bogdan najtragičniji srpski košarkaš?! Kosmička pravdo, ima li te?! On ovo nije zaslužio

Odigrali su herojski, ali na kraju i dalje ostaju slaba uteha i veliki bol i tuga u srcu i njih, i svih nas, jer je poraz ipak zabeležen i najveća pobeda u istoriji košarke nije izdejstvovana. A ako postoji kosmička pravda, ako je neko zaslužio da je dobije to je onda Bogdan Bogdanović.

Znamo da svi sada govore i pišu kako valja biti ponosan, kako smo moralni pobednici, kako ovo mora jednom da se vrati… Međutim! Ne mora i ako neko zna da ne mora, onda je to kapiten Srbije.

Momak koji je zaslužio sve najbolje u životu i karijeri, a u stvari je verovatno najtragičniji srpski košarkaški reprezentativac.

Kada se pogleda reprezentativna karijera našeg beka koja traje preko decenije, i rezultati koje je nacionalni tim postigao u tom periodu, zaista se stiče utisak da je Bogdan možda i najmalerozniji i najnesrećniji srpski reprezentativac.

4 poraza u finalima i 2 u polufinalima

Izgubio je 4 finala velikih takmičenja Bogdanović. Počelo je sa onim na Mundobasketu 2014. nastavilo se na Olimpijskim igrama u Riju 2016 i produžilo na Eurobasketu 2017. i potom prošle godine na Mundobasketu u Manili. Četiri poraza u finalima i nijedna pobeda. Neverovatno.

Ali ni to nije sve, jer Bogdan je doživljavao sa Srbijom i bolne poraze u polufinalima. Ne samo u četvrtak uveče protiv jednog od najjačih timova koji su se ikada pojavili na nekom košarkaškom takmičenju. Pamtimo i mi, kao i on, onaj porazu u polufinalu Evropskog prvenstva 2015. kad je možda i ispao tragičar zbog onog promašenog polaganja u finišu.

2 puta gubio od Drim tima na jedan posed

Na kraju je i jedini naš košarkaš koji je gubio od brutalnih timova SAD na jednu loptu čak 2 puta. Bio je blizu pobede sinoć u hali “Bersi” u Parizu. Seća se sigurno i onog meča u grupi na OI u Rio de Žaneiru kad je baš on imao šut za produžetak u poslednjoj sekundi. I nažalost promašio i to kad smo mi napravili neverovatan povratak u meč protiv Amerikanaca nakon velikog zaostatka.

Nadali smo se svi da bi moglo sinoć i ove godine u Parizu da mu se konačno vrati. Ali neće, pa neće.

Zato su nas svaki put i bolele njegove suze. Bolele su nas sinoć, kao što su nas bolele u Istanbulu 2017. kao što su nas bolele pre samo 11 meseci u Manili i boleće nas još dugo.

Koliko je sport nekad samo nepravedan?! Jedan od, ako ne i najbolji srpski košarkaš u poslednjih 15 godina (gledajući samo reprezentaciju) možda završi karijeru a da nikada nije osvojio zlatnu medalju sa reprezentacijom. Bogdan čak nema nijedno zlato ni u mlađim kategorijama reprezentacije, što je takođe nesvakidašnje. A neki koji su daleko manje dali mogu da se pohvale time.

Verni vojnik Srbije

Da ponovimo, ako je neko od srpskih reprezentativaca u poslednje 2 decenije zaslužio ne jedno nego mnogo više zlatnih medalja onda je to on.

Od kad je postao reprezentativac 2013. samo jedne godine nije mogao da se odazove pozivu u reprezentaciju. I to zbog povrede i operacije koju je imao. Nije mogao da igra na Eurobasketu 2021. ali je bio uz reprezentaciju na tribinama sve vreme.

Nikad nije dovodio svoje igranje u pitanje, u neizvesnost, kakav god tim bio i igrači koji se odazovu. Vukao je nekada i celu ekipu na svojim leđima, znao i po samom sebi da “ošine” kad loše odigra, nije nikad bežao od odgovornosti…

Ako neko nije zaslužio da mu se ovo događa onda je to verni vojnik, lider, naš kapiten.