Marina Maljković je najbolja selektorka u istoriji srpske ženske košarke (možda i šire), ali izjavom posle ispadanja s Olimpijskih igara nas je umnogome zabrinula.
Prvo se osvrnula na sam poraz od Australijanki:
– Nažalost, realno je. Nismo imali nikakve šanse protiv Australije. Ostaje mi žal što nismo igrale sve vreme kao u 4/4.
Marina Maljković objektivna i zabrinuta
A onda, kao na traci sasula je našoj javnosti u lice ogroman broj uznemirujućih podataka. Počela je od tima.
– Ova ekipa je sastavljena od dobrih devojaka, dobar i zdrav tim, kako treba da izgleda ekipa, da se druže i žive u ekipi. One su me ubedile ogromnim radom i ponašanjem da ostanem i da bi trebalo da radim s njima kada sam mislila da odem sa prethodnom generacijom.
– Zbog toga zaslužuju pažnju, da se napravi analiza i plan za ono što sledi. Mi dok nemamo ligu, ne možemo da budemo ono što smo bili sa prošlom generacijom. Imamo problema i sa mlađim kategorijama, a ženska košarka u Srbiji zaslužuje pažnju i respekt. Šteta je, jer smo zemlja koja mnogo ulaže u sport, ali treba da uradimo to na pametniji način, za ženski sport koji zastupam i žensku košarku posebno. Mislim da se onda možemo nadati opet medaljama. Samo pametna i mudra strategija.
O ligi
A onda je nastavila o ligi:
– Liga definitivno mora da se pojača, da li kao kod prošle godine da se kostur napravi u Srbiji i radi se cele godine, ne dva meseca. Treba da se sedne i razgovara, stojim odgovorno iza toga da svaka državljanka Srbije od ovih 12 devojaka zaslužuje pažnju.
Da li je ovo kraj?
Upitali su Maljkovićevu da li je ovo kraj njenog mandata na klupi Srbije, tim odgovorom nas je možda i najviše zabrinula:
– Možda nije kraj. Završile su Tina, Neca i Saša, ali odgovorno tvrdim da će raditi sve što je potrebno ovoj reprezentaciji. Možda budu tu u novembru. Ja možda neću biti tu, bez strategije. Prosto neću. Nije ničija greška, pričamo kao pametni ljudi. Nije to sad, i kad je prethodna generacija pravila uspehe mi nismo pravili ozbiljnu strategiju, za dva olimpijska ciklusa i sada ispaštamo.
– Nema ni odbojka neku ligu, ali ima bolju nego mi. Mada očigledno i one trpe zbog toga. Kad sam potpisivala za Fener bila sam u svom stanu u Beogradu, bila sam srećna, posle šest meseci uzela Evroligu i osetila gorčinu jer sam mogla da uradim to sa srpskim klubom. Mislim da nemamo čega da se stidimo, kao ličnosti i prave Srpkinje zaslužuju sve, ovo su sve devojke sa po dva pasoša koje smo skupljali po svetu, ali su se usmerile ka ovoj zemlji iako ih 80 posto nije odraslo ovde. Dokazale su da mogu, hajde da im pomognemo. Nismo kaskale, nije da se nismo plasirale negde. Ne možemo samo da osvajamo.
