Srpski teniser Novak Đoković glavna je zvezda Olimpijskih igara. Na stranu Leon Maršan, Simon Bajls i ostale zvezde u Parizu, zna se ko je glavni ovog nedeljnog popodneva. GOAT tenisa je osvojio ono što mu je jedino nedostajalo – zlatnu olimpijsku medalju.
Đoković je u velikom finalu savladao Karlosa Alkarasa rezultatom 7:6 (3), 7:6 (2). Tresao se od sreće, smenjivale su se suze i smeh, a kada se koliko-toliko smirio je izašao na konferenciju za medije ogrnut srpskom trobojkom.
– Veoma poseban osećaj. Nosio sam zastavu na otvaranju 2012. u Londonu i to je bio najbolji osećaj, do ovog danas. Uvek je čast da predstavljam svoju zemlju, to me motiviše kao ništa drugo. Osvojio sam bronzu na prvim OI, gubio sam polufinala. Sada u 37. godini igrao sam sa najboljim teniserom u ovom trenutku – rekao je Đoković.
Baš u Parizu se povredio pre manje od dva meseca i potom je operisao meniskus kolena.
– Uradio sam da sebe pripremim za ovaj period od RG do OI. Kada sam došao u Pariz rekao sam da sam drugi igrač u odnosu na Vimbldon, koji mi je dao samopouzdanje za kretanje igre. Bio sam spreman za ovaj turnir, već u uvodnim mečevima znao sam da imam šansu. Želeo sam zlato.
Osvrnuo se još jednom na finale i osećanja tokom i posle meča.
– Obojica smo igrali odličan tenis, na visokom nivou, intenzivno na visokom nivou. Čestitam Alkarasu na dobrom turniru, još jednom je pokazao koliko može. Nisam imao baš mnogo šansi, bilo je napeto u ključnim momentima. Uvek postoje sumnje. Olimpijske igre nisu svake godine, šanse za zlato su male, imam 37 godina… Znao sam sve, bio sam svega svestan. Drago mi je da sam to uradio ovde, na ovaj način, protiv takvog igrača. Ali biti na terenu sa spskim navijačima, slušati srpsku himnu, kada gledam našu zastavu, ništa neće nadmašiti taj osećaj.
Marijan Vajda je kazao da bi Novak igrao u Los Anđelesu 2028, da nije osvojio zlato u Parizu.
– Marijan Vajda me zna kao moji roditelji, jedan od omiljenih ljudi u mom životu i u pravu je. Želim da igram u Los Anđelesu, uživam da igram za svoju državu i biti deo ovog tima je… Sada se Viktor šali na račun mog kalendara i Los Anđelesa i misli, u redu, još četiri godine sa ovim momkom. Zagrljaji Marjanu, volim ga, bio je u pravu.
Šta je sledeće, da bude predsednik Srbije?
– Prijatelju, srećan sam ovde gde sam, sa svojom porodicom.
