Odmah da kažemo, neka Srbija prima 1+ u prvom poluvremenu do kraja i Evropskog prvenstva, al da dogura do finala, niko se neće buniti. Međutim, malo iz sveta mašte u svet realnosti.
Postoje stvari koje veoma brinu. Nekada smo imali odbranu od koje je svet drhtao, a sada imako četvorku ispred Vanje Milinkovića-Savića, od koje najviše mi drhtimo. Trojku ili četvorku, manje je bitno, ono što upada u oči da nam gol u prvih 45 minuta nije dao samo onaj ko nije igrao protiv nas. Tačnije, osim Bugara, oni su nam uzeli taj jedan bod u Sofiji, što im je najveći uspeh u ovim kvalifikacijama.
Počelo je od Mađara u Beogradu. Ništa nije slutilo na to kada smo poveli. Ali to je bio početak prolaza igre da primamo I1+ u naredna četiri meča. “Odgovorni” za dva gola koja su nam isporučena u 45. minuta bili su Vili Orban i Varga.
Gitis Paulauskas nam je pokazao da i slabije reprezentacije od Mađara mogu da nam ubace gol u prvih 45 minuta. Doduše, u poslednjim momentima prvog dela meča u Kaunasu između Litvanije i Srbije, ali se računa.
U Budimpešti ista priča, Srbija mora da primi gol u prvih 45 minuta. Barnabas Varga i Roland Salaj ubacili su dva gola u srpsku mrežu i odlučila meč.
Poslednji ko nam je postigao gol u prvih 45 minuta bila je selekcija Crne Gore. Greška u našoj odbrani, kontranapad i prelep gol Stevana Jovetića u 36. minutu.
Bilo kako bilo, Srbima nedostaje jedan bod da se i matematički plasiraju na Evropsko prvenstvo. Biće to prvo takmičenje naših na prvenstvu Starog kontinenta od 2000. godine.
Fudbal 
