“Zelena oaza” je položila ispit: Posetili smo najmlađi stadion u Srbiji i pozitivno se iznenadili

Pančevo je od ove sezone, po prvi put ikada od osnivanja grada i fudbala u njemu, dobilo superligaša. To je Železničar sa Mise, koji je za 12 sezona uspeo da od poslednjeg ranga takmičenja dođe do elite. Od betona do plafona.

Samim tim i duela sa najvećima u zemlji. Takav je svakako Partizan, koji je u petak uveče gostovao na novoizgrađenom stadionu pokraj Peskane i Sportskog centra “Mladost”. Već smo pisali da Železničar nije Dinamo i da je sada on “gazda u gradu”, a kako i ne bi bio, kada ima sve ono što poznatiji “stariji brat” nikada nije.

Stadion kakav Pančevo nikada u istoriji nije imao

Popularna “dizelka” (nadimak kluba kao aluzija na model voza) je, za potrebe superligaških uslova, ove godine nadogradila dotadašnji fudbalski teren sa betonskim tribinama. Za samo dva meseca i skoro milion evra ulaganja, nastao je velelepni stadion. Sa montažnim tribinama, VIP ložom i svim potrebnim infrastrukturnim detaljima najvišeg nivoa. I sa 2.300 sedećih mesta (uslov za učešće u Superligi je 2.000 stolica) je nazvan „Zelena oaza”.

I Soccersportal je posetio ovo najmlađe zdanje u Srbiji (uz leskovačku “Dubočicu”). Na licu mesta smo se uverili u sve prednosti i mane pančevačkog ponosa.

Najpre smo primetili da je ceo grad “stao” na jedan dan zbog dolaska velikana kakav je Partizan. Prvi put u istoriji u zvaničnoj utakmici. Interesovanje je bilo daleko veće od 2.300 mesta, a generalno mali parking ispred Sportskog centra popunjen gotovo dva sata pre početka susreta.

Inače, napominjemo da je prilaz naselju Misa preko nadvožnjaka koji ima jednu traku po pravcu. Stoga, možete samo da zamislite kakva je gužva nastala kada su se svi sjurili na jedan jedini prilaz stadionu.

Karte, spiskovi, veze i vezice za ulaz

Ispred stadiona vri. Što zbog interesovanja i jurnjave za “kartom više”, tako i zbog odluke organizatora da naprave dva “prstena” pre ulaska na stadion. Karte, spiskovi, akreditacije, škole fudbala, veze i vezice… Svako je imao svoju “kombinaciju” da uđe na “Zelenu oazu”. Svi osim navijača Partizana, koji su opet morali da budu pušteni bez ulaznica. Naravno, kako ne bi “ludovali” po okolnom naselju, među decom i rekreativcima.

Na samom stadionu bili smo smešteni u VIP loži, u kojoj nas je dočekao vrlo srdačni predsednik Železničara Zoran Naunković. Ali u kojoj nije bilo prvog čoveka Partizana, generalnog direktora Miloša Vazure. Beogradski klub su na ovom susretu “predstavljali” Ivica Kralj kao sportski direktor i njegovi saradnici Goran Pandurović i Bojan Šaranov.

Akomodacija na zavidnom nivou, nešto što Partizan gotovo nikada ne pruža svojim gostima i novinarima. To se, prosto, mora istaći budući da u Humskoj ne možete da dobijete ni čašu vode u loži na istočnoj tribini.

Senzacija je, ovog puta, izostala

Iako je Partizan privukao puno pažnje Pančevaca, kao i pre i posle samog meča kada su deca jurila igrače i Igora Duljaja za sliku i autogram, veći broj prisutnih bio je lokal-patriotski nastrojen. Slavio se penal i gol za Železničar, zaorilo se “Željo moja” od Nade Topčagić, ali je senzacija ipak izostala ove večeri.

Partizan je u 82. minutu uspeo da slomi otpor žilavog domaćina i da Večiti derbi dočeka sa +4 u odnosu na Crvenu zvezdu. Upravo o tome smo i pričali posle meča sa Igorom Duljajem. Dok su odlukom PR-a kluba Biljane Obradović, igrači bili “zaključani” za izjave.

To nije pokvarilo izuzetan utisak sa pančevačkog stadiona. “Zelene oaze” koja je svojom unikatnošću i gostoprimstvom ostavila otvoren poziv za mnogo narednih dolazaka.